bupropion i levofloksacin

Postoji povećan rizik od pojave konvulzija prilikom primene leka Wellbutrin XR pri postojanju predisponirajućih faktora rizika, koji smanjuju prag za nastanak konvulzija. Lek Wellbutrin XR treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih je prisutno jedno ili više stanja koja predisponiraju smnjenje praga za pojavu konvulzija. Kod svih pacijenata je potrebno proceniti postojanje predisponirajućih faktora rizika, koji uključuju dalje navedeno: istovremenu primenu drugih lekova za koje je poznato da smanjuju prag za nastanak konvulzija (npr. antipsihotici, antidepresivi, antimalarici, tramadol, teofilin, sistemski steroidi, hinoloni i sedativni antihistaminici);  zloupotrebu alkohola (takođe videti odeljak 4.3);  povrede glave u anamnezi;  dijabetes lečen hipoglikemicima ili insulinom;  primenu stimulanasa ili anoreksika.

Potreban je oprez prilikom propisivanja leka Mysimba pacijentima sa predisponirajućim faktorima koji mogu povećati rizik od epileptičnih napada, uključujući i sledeće:  povreda glave u anamnezi,  preterano konzumiranje alkohola ili zavisnost od kokaina ili stimulansa,  dijabetes, lečen hipoglikemicima ili insulinom (s obzirom na to da terapija fiksnom kombinacijom bupropion/naltrekson može dovesti do smanjenja koncentracije glukoze kod pacijenata sa dijabetesom, potrebno je proceniti dozu insulina i/ili oralnih antidijabetika kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije, koja može biti predisponirajući faktor za pojavu epileptičnih napada),  istovremena primena lekova koji mogu smanjiti prag za nastanak epileptičnih napada kao što su antipsihotici, antidepresivi, antimalarici, tramadol, teofilin, sistemski steroidi, hinoloni i sedativni antihistaminici. Konzumiranje alkohola tokom lečenja lekom Mysimba treba svesti na minimum ili izbeći.

Druge interakcije Iako klinički podaci ne identifikuju farmakokinetičku interakciju između bupropiona i alkohola, bilo je retkih prijava neželjenih neuropsihijatrijskih događaja ili smanjene tolerancije na alkohol kod pacijenata koji su konzumirali alkohol tokom lečenja bupropionom. Nema poznatih farmakokinetičkih interakcija između naltreksona i alkohola. Konzumiranje alkohola tokom lečenja fiksnom kombinacijom bupropion/naltrekson treba svesti na minimum ili izbeći. Potreban je oprez kod propisivanja fiksne kombinacije bupropion/naltrekson pacijentima sa predisponirajućim faktorima koji mogu povećati rizik od epileptičnog napada, uključujući i:  s obzirom na to da terapija fiksnom kombinacijom bupropion/naltrekson može dovesti do smanjenja koncentracije glukoze kod pacijenata sa dijabetesom, potrebno je proceniti dozu insulina i/ili oralnih antidijabetika kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije, koja može biti predisponirajući faktor za epileptični napad;  istovremena primena lekova koji mogu smanjiti prag epileptičkog napada, uključujući i antipsihotike, antidepresive, lekove protiv malarije, tramadol, teofilin, sistemske steroide, hinolone i sedativne antihistaminike. Fiksna kombinacija bupropion/naltrekson je kontraindikovana kod pacijenata koji primaju istovremenu terapiju inhibitorima monoaminooksidaze, bupropionom ili naltreksonom, pacijenata koji trenutno prolaze kroz akutnu obustavu alkohola ili benzodiazepina, pacijenata koji su trenutno zavisni od hronične primene opioida ili agonista opijata (videti odeljak 4.3). Primena fiksne kombinacije bupropion/naltrekson kod pacijenata koji istovremeno primaju ili levodopu ili amantadin treba da se sprovodi uz oprez. Ograničeni klinički podaci ukazuju na veću incidencu neželjenih reakcija (npr. mučnina, povraćanje i neuropsihijatrijske neželjene reakcije - videti odeljak 4.8) kod pacijenata koji primaju bupropion istovremeno sa levodopom ili amantadinom. Primenu fiksne kombinacije bupropion/naltrekson sa inhibitorima ili induktorima UGT 1A2 i 2B7 treba sprovoditi uz oprez, jer ti lekovi mogu promeniti izloženost naltreksonu. Istovremena primena fiksne kombinacije bupropion/naltrekson sa digoksinom može smanjiti nivo digoksina u plazmi. Treba pratiti nivo digoksina u plazmi kod pacijenata koji istovremeno primaju fiksnu kombinaciju bupropion/naltrekson i digoksin. Lekari treba da budu svesni da se nivo digoksina može povećati nakon prekida primene fiksne kombinacije bupropion/naltrekson, a pacijente treba nadgledati zbog toksičnosti digoksina. Fiksna kombinacija bupropion/naltrekson nije ispitivana zajedno sa alfa-adrenergičkim blokatorima ili klonidinom. S obzirom na to da bupropion podleže ekstenzivnom metabolizmu, preporučuje se oprez kada se fiksna kombinacija bupropion/naltrekson primenjuje istovremeno sa drugim lekovima za koje je poznato da inhibiraju metabolizam (npr. valproat), jer mogu uticati na njegovu kliničku efikasnost i bezbednost. Preporučljivo je da se lek Mysimba uzima sa hranom, jer je poznato da se koncentracije naltreksona i bupropiona u plazmi povećavaju sa hranom, kao i da se podaci iz kliničkih ispitivanja o bezbednosti i efikasnosti zasnivaju na doziranju uz uzimanje hrane.

Teofilin, fenbufen i njemu slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkoj studiji nisu zapažene farmakokinetičke interakcije teofilina i levofloksacina. Međutim, može da dođe do izraženog smanjenja praga za pojavu moždanih konvulzija, kod istovremene primene hinolona i teofilina, NSAIL ili drugih lekova koji smanjuju prag za pojavu konvulzija. Koncentracije levofloksacina su bile za oko 13% veće kod njegove istovremene primene sa fenbufenom.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), i kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata sa rizikom od pojave konvulzija i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%, u poređenju sa koncentracijom koja se postiže primenom levofloksacina u monoterapiji.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu smanjiti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima ili koji su istovremeno na terapiji aktivnim supstancama koje smanjuju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkim ispitivanjima nisu zapažene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Ipak, može doći do izraženog sniženja praga za konvulzije, ukoliko se hinoloni primene istovremeno sa teofilinom, NSAIL ili drugim lekovima koji snižavaju prag za pojavu konvulzija. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), a kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata koji su pod povećanim rizikom od pojave konvulzija ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu konvulzija, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko13%.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili koji su istovremeno na terapiji sa aktivnim supstancama koje snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do izrazitog snižavanja praga konvulzija kad se hinoloni daju istovremeno sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili drugim lekovima koja snižavaju prag konvulzija. U prisustvu fenbufena, koncentracije levofloksacina su za 13% veće od onih kad se levofloksacin primenjivao sam.