flekainid i bupropion

Препарати за одвикавање од пушења: истовремену примену бупропиона (метаболише се посредством CYP2D6) са флекаинидом треба спроводити са опрезом, а терапију треба започети са минималном терапијском дозом истовремено примењеног лека. Уколико се бупропион укључи код пацијента који је на већ постојећој терапији флекаинидом, потребно је размотрити потребу смањења дозе флекаинида.

Preparati za odvikavanje od pušenja: istovremenu primenu bupropiona (metaboliše se posredstvom CYP2D6) sa flekainidom treba sprovoditi sa oprezom, a terapiju započeti sa minimalnom terapijskom dozom. Ukoliko se bupropion uključi kod pacijenta koji je već na terapiji flekainidom, treba razmotriti potrebu da se smanji doza flekainida.

Istovremena primena sa lekovima sa uskom terapijskom širinom, koji se najvećim delom metabolišu pomoću CYP2D6, treba da bude započeta primenom doza koje odgovaraju donjoj granici doznog raspona istovremeno primenjenog leka. Navedeni lekovi uključuju pojedine antidepresive (npr. dezipramin, imipramin), antipsihotike (npr. risperidon, tioridazin), beta-blokatore (npr. metoprolol), selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i antiaritmike tipa IC (npr. propafenon, flekainid). Ukoliko se lek Wellbutrin XR dodaje terapijskom režimu kod pacijenta koji već upotrebljava navedeni lek, potrebno je razmotriti potrebu za smanjenjem doze tog leka. U navedenim slučajevima je potrebno pažljivo uporediti očekivanu korist primene terapije lekom Wellbutrin XR u odnosu na potencijalne rizike.

Usled farmakokinetičkih interakcija može doći do promene koncentracije bupropiona ili njegovih metabolita u plazmi, što može povećati mogućnost za nastanak neželjenih dejstava (npr. suvoća usta, insomnija, konvulzije). Zato je neophodan oprez prilikom istovremene primene bupropiona sa lekovima koji mogu indukovati ili inhibirati metabolizam bupropiona. Bupropion inhibira metabolizam pomoću citohroma P450 2D6. Savetuje se oprez prilikom istovremene primene lekova koji se metabolišu navedenim enzimom. U literaturi je pokazano da primena lekova koji inhibiraju CYP2D6 može dovesti do smanjenja koncentracija endoksifena, koji je aktivni metabolit tamoksifena. Zato je potrebno da se, kada god je to moguće, izbegava primena bupropiona, koji je inhibitor CYP2D6, tokom terapije tamoksifenom (videti odeljak 4.5).

Studije in vitro ukazuju da se bupropion metaboliše u svoj glavni aktivni metabolit hidroksibupropion primarno preko CYP2B6, dok su CYP1A2, 2A6, 2C9, 3A4 i 2E1 manje uključeni. Nasuprot tome, formiranje treohidrobupropiona obuhvata karbonilnu redukciju, ali ne obuhvata izoenzime citohroma P450. (videti odeljak 4.5). Potencijal inhibicije treohidrobupropiona i eritrohidrobupropiona prema citohromu P450 nije ispitivan. Bupropion i hidroksibupropion su inhibitori izoenzima CYP2D6 sa vrednostima Ki od 21, odnosno 13,3 mikromola (videti odeljak 4.5).

CYP2D6 supstrati U kliničkoj studiji, fiksna kombinacija bupropion/naltrekson (360 mg bupropion-hidrohlorida / 32 mg naltrekson-hidrohlorida dnevno) se istovremeno primenjivala sa dozom od 50 mg metoprolola (supstrata CYP2D6). Fiksna kombinacija bupropion/naltrekson je povećala vrednost PIK i Cmax metoprolola za oko 4 odnosno 2 puta, u odnosu na sam metoprolol. Slične kliničke interakcije lekova sa posledičnom povećanom farmakokinetičkom izloženošću supstrata CYP2D6, takođe su uočene i sa bupropionom kao jedinim lekom uz dezipramin i venlafaksin. Istovremenoj primeni bupropiona sa lekovima koji se metabolišu pomoću izoenzima CYP2D6 uključujući i određene antidepresive (selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina /SSRI/ i mnoge tricikličke antidepresive, npr. dezipramin, imipramin, paroksetin), antipsihotike (npr. haloperidol, risperidon i tioridazin), beta-blokatore (npr. metoprolol) i antiaritmike tipa 1C (npr. propafenon i flekainid), treba pristupiti uz oprez i trebalo bi da bude započeta primenom doza koje odgovaraju donjoj granici doznog opsega istovremeno primenjenog leka. Iako se citalopram ne metaboliše primarno putem CYP2D6, u okviru jednog kliničkog ispitivanja, primena bupropiona je povećala vrednost Cmax i PIK citaloprama za 30%, odnosno 40%. Postoje izveštaji iz perioda nakon stavljanja leka u promet o serotoninskom sindromu, potencijalno po život opasnom stanju, kada se fiksna kombinacija bupropion/naltrekson davala istovremeno sa serotonergičkim lekovima, kao što su selektivni inhibitori pruzimanja serotonina (SSRI) ili inhibitori pruzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) (videti odeljke 4.5 i 4.8). Moguće je smanjenje efikasnosti lekova koji zahtevaju metaboličku aktivaciju pomoću CYP2D6 (npr. tamoksifen) da bi ispoljili efiksanost prilikom istovremene primene sa inhibitorima CYP2D6, kao što je bupropion. Ukoliko se lek Mysimba dodaje terapijskom režimu pacijenta koji već prima lek metabolisan pomoću CYP2D6, potrebno je razmotriti potrebu za smanjenjem doze tog leka i to posebno za istovremeno primenjene lekove sa uskim terapijskim indeksom. Kada je to moguće, treba razmotriti mogućnost terapijskog praćenja leka za lekove sa uskim terapijskim indeksom, kao što su triciklički antidepresivi.

Lekovi koji se metabolišu uz pomoć enzima citohroma P450 (CYP) Bupropion se metaboliše do svog glavnog aktivnog metabolita hidroksibupropiona primarno pomoću citohroma P450 CYP2B6; zbog toga, postoji potencijal za interakcije prilikom istovremene primene sa lekovima koji indukuju ili inhibiraju CYP2B6. Iako se ne metaboliše pomoću izoenzima CYP2D6, bupropion i njegov glavni metabolit, hidroksibupropion, inhibiraju metabolički put CYP2D6 tako da postoji potencijal uticaja na lekove koji se metabolišu pomoću CYP2D6.

Животно угрожавајући или понекад и нежељени догађаји са смртним исходом се могу јавити услед интеракције које узоркују повећања концентрације лека у плазми (видети одељак 4.9). Флекаинид се у великој мери метаболише помоћу CYP2D6, па истовремена примена са лековима који инхибирају (нпр. антидепресиви, неуролептици, пропранолол, ритонавир, неки антихистаминици) или индукују (нпр. фенитоин, фенобарбитон, карбамазепин) овај изоензим може респективно, повећати или смањити концентрацију флекаинида у плазми.

Интеракције са лековима могу такође повећати осетљивост на лек и довести до концентрација лека у плазми које су веће од терапијских (видети одељак 4.5).

Чини се да његов метаболизам укључује цитохром P450 изоензим CYP2D6, који показује генетски полиморфизам.

Životno ugrožavajući ili ponekad i neželjeni događaji sa smrtnim ishodom se mogu javiti usled interakcija koje dovode do povećanja koncentracije leka u plazmi (videti odeljak 4.9). Flekainid se u velikoj meri metaboliše pomoću citohroma P450 CYP2D6, pa istovremena primena sa lekovima koji inhibiraju (npr. antidepresivi, neuroleptici, propranolol, ritonavir, neki antihistaminici) ili indukuju (npr.fenitoin, fenobarbiton, karbamazepin) ovaj izoenzim može povećati ili smanjiti koncentraciju flekainida u plazmi.

Povećana osetljivost na lek i koncentracija leka u plazmi koja je veća od terapijske može biti i posledica interakcije između lekova (videti odeljak 4.5).