buprenorfin i rifampicin

CYP3А4 индукторима: Истовремена употреба индуктора CYP3А4 са бупренорфином може смањити концентрације бупренорфина у плазми, што потенцијално доводи до субоптималног лечења опиоидне зависности бупренорфином. Препоручено је да се пацијенти који примају бупренорфин пажљиво прате ако се истовремено употребљавају и индуктори ензима (нпр. фенобарбитал, карбамазепин, фенитоин, рифампицин). Према томе, може бити потребно прилагодити дозе бупренорфина или CYP3A4 индуктора; -

Бупренорфин се метаболише оксидацијом путем 14-N-деалкилације до N-дезалкил-бупренорфина (такође познатог као норбупренорфин) цитохромом P450 CYP3A4 и коњугацијом са глукуронском киселином примарног молекула и деалкилованих метаболита.

CYP3А4 индуктори: истовремена употреба индуктора CYP3А4 са бупренорфином може смањити концентрације бупренорфина у плазми, што потенцијално доводи до субоптималног лечења опиоидне зависности бупренорфином. Препоручује се да се пацијенти који примају комбинацију бупренорфин/налоксон пажљиво прате уколико су истовремено примењени и индуктори ензима (нпр. фенобарбитал, карбамазепин, фенитоин, рифампицин). У складу са тим, може бити потребно прилагодити дозу бупренорфина или индуктора CYP3А4; -

Бупренорфин се првенствено метаболише N-деалкилациjом у јетри путем микрозомалних ензима CYP3A4.

CYP3A4 induktorima: istovremena upotreba induktora CIP3A4 sa buprenorfinom može smanjiti koncentraciju buprenorfina u plazmi, što potencijalno dovodi do suboptimalnog lečenja zavisnosti od opioida buprenorfinom. Preporučuje se da se pacijenti koji primaju kombinaciju buprenorfin/nalokson pažljivo prate ukoliko je primenjuju istovremeno sa CYP3A4 induktorima (npr. fenobarbital, karbamazepin, fenitoin, rifampicin). Možda će biti potrebno prilagoditi dozu ili buprenorfina ili induktora CYP3A4; -

Klinički podaci potvrđuju da je CYP3A4 odgovoran za N-dealkilaciju buprenorfina.

Interakcija buprenorfina sa induktorima CYP3A4 nije ispitana, zato se preporučuje pažljivo praćenje pacijenata koji uzimaju lek Buprefex ukoliko istovremeno koriste i induktore enzima CYP3A4 kao što su fenobarbital, karbamazepin, fenitoin i rifampicin.

Хепатитис и поремећаји јетре Случајеви акутног оштећења јетре су пријављени код пацијената зависних од опиоида и у клиничким испитивањима и у постмаркетиншким извештајима о нежељеним догађајима. Спектар абнормалности се креће од пролазних асимптоматских повећања вредности јетрених трансаминаза до пријављених случајева цитолитичког хепатитиса, инсуфицијенције јетре, хепатичке некрозе, хепатореналног синдрома, хепатичке енцефалопатије и смрти. У многим случајевима, присуство већ постојећих абнормалности ензима јетре, генетске болести, инфекције вирусом хепатитиса Б или хепатитиса Ц, злоупотреба алкохола, анорексија, истовремена употреба других потенцијално хепатотоксичних лекова или примена лека путем инјекције, могу бити узрок или могу допринети оштећењу јетре. Ови основни фактори морају бити узети у обзир пре прописивања лека Buprenorfin Alkaloid, као и за време терапије. Када се сумња на оштећење јетре, захтева се даља биолошка и етиолошка евалуација. У зависности од добијених резултата, потребно је прекинути лечење, али уз опрез тако да се спречи настанак симптома обуставе и поновно враћање на недозвољену употребу дроге. Ако се лечење настави, треба пажљиво пратити функцију јетре. Код свих пацијената треба спроводити тестове функције јетре у редовним интервалима.

Код пацијената који су позитивни на вирусни хепатитис, истовремено користе друге лекове и/или имају постојећу дисфункцију јетре, постоји ризик од већег оштећења функције јетре.

Interakcija buprenorfina sa induktorima CYP3A4 nije istražena, zato se preporučuje da se pacijenti koji primaju buprenorfin pažljivo prate ako se istovremeno daju induktori enzima kao što su fenobarbiton, karbamazepin, fenitoin i rifampicin.

Klinički podaci potrđuju da je CYP3A4 odgovoran za N-dealkilaciju buprenorfina.

induktori CYP3A4 mogu da indukuju metabolizam buprenorfina što rezultuje smanjenjem koncentracija buprenorfina. Lek Buvidal zaobilazi metabolizam prvog prolaza kroz jetru i očekuje se slabiji uticaj induktora CYP3A4 (npr. fenobarbitala, karbamazepina, fenitoina ili rifampicina) na metabolizam buprenorfina kod istovremene primene sa lekom Buvidal u poređenju sa istovremenom primenom sa buprenorfinom u sublingvalnom obliku. Prilikom prelaska sa buprenorfina u sublingvalnom obliku na lek Buvidal, može biti potrebno pratiti pacijente kako bi se obezbedilo da su koncentracije buprenorfina u plazmi odgovarajuće. Pacijenti koji već primaju lek Buvidal i započinju terapiju induktorima CYP3A4 treba da budu na nedeljnom režimu primene leka Buvidal i da budu pod nadzorom zbog znakova i simptoma obustave. Za razliku od toga, ako pacijent koji istovremeno prima terapiju lekom Buvidal i induktorom CYP3A4 prekine lečenje induktorom CYP3A4, treba da bude pod nadzorom zbog simptoma predoziranja. 