buprenorfin i metadon

Kod pacijenata koji su na terapiji metadonom: Pre započinjanja terapije buprenorfinom, doza metadona treba da se redukuje na maksimalnih 30 mg/dan. Buprenorfin može da izazove pojavu simptoma apstinencijalne krize kod pacijenata koji su zavisni od metadona. Prelazak sa supstitucione terapije metadonom na terapiju drugim lekom trebalo bi uvek sprovoditi uz blisku saradnju između lekara koji je bio odgovoran za prethodno lečenje metadonom i lekara koji započinje novu terapiju. Ovi lekari bi trebalo zajednički da odrede budući tok terapije.

Ovaj lek može izazvati simptome apstinencije opioida ako se primeni kod pacijenta zavisnog od opioida i to nakon manje od 4 sata od poslednjeg uzimanja heroina ili drugih kratkodelujućih opioida, ili ako se primeni nakon manje od 24 sata od poslednje doze metadona (videti odeljak 4.2).

За пацијенте који су на терапији метадоном: пре почетка терапије леком Buprenorfin Alkaloid, доза метадона треба да се редукује на максималних 30 mg/дан. Бупренорфин може да изазове појаву симптома апстиненцијалне кризе код пацијената који су зависни од метадона. Прву дозу бупренорфина треба узети само када се појаве објективни знаци апстиненције и не раније од 24 сата након што је пацијент последњи пут узео метадон, због дугог полувремена елиминације метадона.

Преципитација синдрома обуставе опиоида Када се започиње терапија бупренорфином, важно је да лекари буду свесни да бупренорфин има профил парцијалног агонисте. Сублингвална примена бупренорфина може преципитирати симтоме обуставе лека код пацијената зависних од опиоида, посебно ако се примењује пре него што је престао агонистички ефекат од претходне/погрешне употребе опиоида. Да би се избегли преципитирани симптоми обуставе, терапију треба започети када су видљиви објективни знаци и симптоми умерене обуставе (видети одељак 4.2).

Kod pacijenta koji su na terapiji metadonom: Pre započinjanja terapije buprenorfinom, dozu metadona treba smanjiti na maksimalnih 30 mg/dan. Buprenorfin može da izazove pojavu simptoma apstinencijalne krize kod pacijenata koji su zavisni od metadona. Prelazak sa supstitucione terapije metadonom na terapiju drugim lekom uvek treba da se vrši u saradnji sa lekarom koji sprovodi prethodnu supstitucionu terapiju i lekara koji započinje novu terapiju. Ovi lekari bi trebalo zajednički da odrede budući tok terapije.

Ovaj lek može izazvati simptome apstinencije opioida, ako se primeni kod pacijenta zavisnog od opioida nakon manje od 4 sata od poslednjeg uzimanja heroina ili drugih kratkodelujućih opioida ili ako se primeni nakon manje od 24 sata od poslednje doze metadona (videti odeljak 4.2).

Za pacijente koji su na terapiji metadonom, dozu metadona treba smanjiti na najviše 30 mg/dan pre započinjanja terapije lekom Buvidal, koji se ne sme primeniti dok nije proteklo najmanje 24 sata nakon što je pacijent primio poslednju dozu metadona. Lek Buvidal može izazvati pojavu simptoma obustave kod pacijenata koji su zavisni od metadona.

Serotoninski sindrom Istovremena primena leka Buprefex i drugih serotonergičkih lekova, kao što su inhibitori MAO, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI), inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. serotonin-norepinephrine reuptake inhibitors, SNRI) ili triciklični antidepresivi, može dovesti do serotoninskog sindroma, potencijalno životno ugrožavajućeg stanja (videti odeljak 4.5). Ako je klinički opravdana istovremena primena sa drugim serotonergičkim lekovima, savetuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno tokom započinjanja terapije i povećanja doze. Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, neuromuskularne poremećaje i/ili gastrointestinalne simptome. U slučaju sumnje na serotoninski sindrom, potrebno je smanjiti dozu leka ili obustaviti terapiju u zavisnosti od težine simptoma.

Serotonergički lekovi, kao što su inhibitori MAO, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) ili triciklični antidepresivi, zbog povećanog rizika od serotoninskog sindroma, potencijalno životno ugrožavajućeg stanja (videti odeljak 4.4).

Serotoninski sindrom Istovremena primena buprenorfina i drugih serotonergičkih lekova, kao što su MAO inhibitori, selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI), inhibitori ponovnog uzimanja serotonin norepinefrina (engl. serotonin-norepinephrine reuptake inhibitors, SNRI) ili triciklični antidepresivi, može dovesti do serotoninskog sindroma, potencijalno životno ugrožavajućeg stanja (videti odeljak 4.5). Ako je klinički opravdana istovremena primena sa drugim serotonergičkim lekovima, savetuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno tokom započinjanja terapije i povećanja doze. Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, neuromišićne poremećaje i/ili gastrointestinalne simptome. U slučaju sumnje na serotoninski sindrom, treba razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije u zavisnosti od težine simptoma.

Serotonergički lekovi, kao što su MAOI, selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI), inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) ili triciklični antidepresivi, zbog povećanog rizika od serotoninskog sindroma, potencijalno životno ugrožavajućeg stanja (videti odeljak 4.4).