budesonid i deksametazon

Lečenje CortimentMMX tabletama rezultuje nižim nivoima sistemskih steroida nego konvencionalna terapija oralnim glukokortikoidima. Prebacivanje sa druge terapije steroidima može kao posledicu imati simptome koji su povezani s promenama u nivoima sistemskih steroida. Neki pacijenti se mogu osećati loše na nespecifičan način tokom obustave leka, npr. mogu osećati bol u mišićima i zglobovima. Na opšte nedovoljno dejstvo kortikosteroida trebalo bi posumnjati ukoliko se, u retkim slučajevima, pojave simptomi poput zamora, glavobolje, mučnine i povraćanja. U tim slučajevima ponekad je potrebno privremeno povećanje doze sistemskih kortikosteroida.

Pacijenti na terapiji održavanja oralnim glukokortikoidima Primena leka Pulmicort, suspenzija za raspršivanje otvara mogućnost zamene ili značajnog smanjenja doze oralnih glukokortikoida uz istovremeno održavanje kontrole astme. Kada se započne prebacivanje pacijenta sa oralnih glukokortikoida na lek Pulmicort, suspenzija za raspršivanje, pacijent treba da bude u relativno stabilnom stanju. Visoka doza leka Pulmicort, suspenzija za raspršivanje daje se u kombinaciji sa prethodno primenjivanom dozom oralnog glukokortikoida tokom približno 10 dana. Nakon toga, dozu oralnih glukokortikoida treba postepeno smanjivati (npr. za 2,5 mg prednizolona ili ekvivalent svakog meseca), do najniže moguće doze. U mnogim slučajevima moguće je u potpunosti zameniti oralni glukokortikoid lekom Pulmicort, suspenzija za raspršivanje. Za dodatne informacije o ukidanju oralnih glukokortikoida, videti odeljak 4.4.

Pacijenti zavisni od steroida: prilikom prelaska sa oralnih kortikosteroida na terapiju lekom Pulmicort, suspenzija za raspršivanje pacijent treba da bude u relativno stabilnoj fazi. Lek Pulmicort, suspenzija za raspršivanje daje se zajedno sa prethodno korišćenom dozom oralnih kortikosteroida tokom 10 dana. Nakon toga dozu oralnih kortikosteroida treba postepeno smanjivati (npr. za 2,5 mg prednizolona ili ekvivalent svakog meseca), do najniže moguće doze. U mnogim slučajevima moguće je u potpunosti zameniti oralni kortikosteroid lekom Pulmicort, suspenzija za raspršivanje. Tokom prelaska sa terapije oralnim kortikosteroidima na terapiju lekom Pulmicort, suspenzija za raspršivanje pacijenti mogu da osete posledice generalnog sniženja koncentracije sistemskih kortikosterida, koje mogu da dovedu do pojave alergijskih reakcija poput rinitisa, ekcema ili simptoma artritisa poput bola u mišićima i zglobovima. U ovim slučajevima treba primeniti simptomatsko lečenje. Ako se, kod retkih slučajeva jave zamor, glavobolja, mučnina i povraćanje, generalno se može sumnjati na neadekvatno dejstvo kortikosteroida. U ovim slučajevima privremeno povećanje oralne doze glukokortikoida može biti neophodno.

Kada se kod pacijenta želi postići povećani terapijski efekat, uz smanjeni rizik od sistemskih neželjenih dejstava, generalno se preporučuje povećanje doze leka Pulmicort Turbuhaler u odnosu na kombinovanu terapiju oralnim kortikosteroidima. Astma Lek Pulmicort Turbuhaler može omogućiti ukidanje ili značajno smanjenje doze oralnih glukokortikoida pri čemu se održava kontrola astme. Kada se započne prelazak sa oralnih steroida na lek Pulmicort Turbuhaler, stanje pacijenta mora biti relativno stabilno. Zatim se velika doza leka Pulmicort Turbuhaler primenjuje u kombinaciji sa prethodno korišćenom dozom oralnog steroida, oko 10 dana. Nakon toga, dozu oralnih steroida treba postepeno smanjivati (npr. za po 2,5 mg prednizolona ili ekvivalentne doze drugog leka mesečno), do najnižeg mogućeg nivoa. U mnogim slučajevima, terapija oralnim steroidima se može i potpuno ukinuti. Za detaljne informacije o prekidu uzimanja kortikosteroida, videti odeljak 4.4.

Prevođenje sa terapije oralnim steroidima Poseban oprez je potreban prilikom prevođenja pacijenata sa terapije oralnim steroidima, s obzirom na to da oni mogu biti pod rizikom od smanjenja funkcije nadbubržne žlezde tokom dužeg vremenskog perioda. Pod rizikom mogu biti i pacijenti koji su morali urgentno da prime velike doze kortikosteroida. Kod navedenih pacijenata pojava simptoma i znakova insuficijencije nadbubrežne žlezde može biti provocirana stresnim situacijama. Treba razmotriti neophodnost dodatne, supstitucione terapije sistemskim kortikosteroidima u fazama stresa ili nakon elektivnih hirurških intervencija. Prilikom prevođenja pacijenata sa terapije oralnim steroidima na lek Pulmicort Turbuhaler, može doći do ponovnog javljanja prethodnih simptoma kao što su bol u mišićima i zglobovima. U ovim slučajevima nekada može biti neophodno privremeno povećanje doze oralnih steroida. Ukoliko se, u izolovanim slučajevima, jave zamor, glavobolja, mučnina, povraćanje ili slični simptomi, treba posumnjati na nedovoljno efikasnu terapiju steroidima.

Egzacerbacija ili ponovno javljanje ekstraintestinalnih manifestacija (naročito koje pogađaju kožu i zglobove) mogu se javiti prilikom prebacivanja pacijenta sa sistemski delujućeg glukokortikosteroida na budesonid sa lokalnim dejstvom.

Zato prelazak sa druge glukokortikosteroidne terapije može dovesti do ponovnog javljanja simptoma koji su posledica promene sistemske koncentracije steroida.

Egzacerbacija ili ponovna pojava ekstraintestinalnih manifestacija (posebno onih koji pogađaju kožu i zglobove) može se javiti kod prelaska pacijenata sa sistemski delujućih glukokortikosteroida na lokalno delujući budesonid.

Zato prelazak sa druge glukokortikosteroidne terapije može dovesti do simptoma koji su posledica promene sistemske koncentracije steroida.

Ukoliko postoji bilo koji razlog za pretpostavku da je prethodno korišćena terapija sistemskim steroidima oštetila funkciju nadbubrega, potreban je oprez pri prelasku pacijenata na terapiju lekom AirBuFo Forspiro. Usled koristi terapije inhalacionim budesonidom normalno se smanjuje potreba za oralnim steroidima, ali pacijentima koji se prevode sa oralnih steroida na tu terapiju još izvesno vreme preti opasnost od oštećenja rezerve nadbubrega. Posle prestanka uzimanja oralnih steroida potrebno je značajno vreme da dođe do oporavka, tako da pacijenti zavisni od oralnih steroida koji prelaze na budesonid za inhalacionu primenu, mogu još neko značajnije vreme biti izloženi riziku od oštećenja funkcije nadbubrega. U takvim uslovima funkcija hipotalamus-hipofiza-nadbubreg osovine se mora redovno pratiti. Produžena terapija velikim dozama kortikosteroida za inhalacionu primenu, posebno većim od preporučenih doza, takođe može da dovede do klinički značajne supresije nadbubrega. Iz tog razloga, neophodno je razmotriti uvođenje dodatnog sistemskog kortikosteroida tokom perioda povećanog stresa za organizam kao što su teške infekcije ili hirurški zahvati. Naglo smanjenje doze steroida može izazvati akutnu krizu nadbubrega. Simptomi i znaci koji se mogu videti u akutnoj krizi nadbubrega mogu biti nejasni, ali mogu uključivati: anoreksiju, bol u abdomenu, gubitak telesne mase, umor, glavobolju, mučninu, povraćanje, smanjen stepen svesti, konvulzije, hipotenziju i hipoglikemiju. Terapija dodatnim sistemskim steroidima ili budesonidom za inhalacionu primenu ne treba da se naglo prekida. Za vreme prelaza sa oralne terapije na lek AirBuFo Forspiro, doći će do uopšteno slabijeg sistemskog delovanja steroida, što može da dovede do pojave simptoma alergije ili artiritsa poput: rinitisa, ekcema i bolova u mišićima i zglobovima. Za ta stanja mora se započeti specifična terapija. Treba posumnjati na opšte nedovoljno glukokortikosteroidno dejstvo ukoliko se, u retkim slučajevima, pojave simptomi poput: umora, glavobolje, mučnine i povraćanja. U tim slučajevima ponekad je potrebno privremeno povećanje doze oralnih glukokortikosteroida.

Ukoliko postoji bilo kakav razlog za pretpostavku da je funkcija nadbubrežne žlezde oštećena prethodnom terapijom sistemskim steroidima, mora se obratiti pažnja kod prevođenja pacijenata na terapiju lekom Bufomix Easyhaler. Efekti terapije inhalaciono primenjenim budesonidom obično bi trebalo da svedu na najmanju meru potrebu za oralno primenjenim steroidima, ali pacijenti koji se prevode sa terapije oralno primenjenim steroidima mogu značajnije vreme biti izloženi riziku od narušene adrenalne rezerve. Oporavak može trajati još neko značajnije vreme nakon prekida terapije oralno primenjenim steroidima, zato pacijenti zavisni od oralno primenjivanih steroida prevedeni na inhalaciono primenjeni budesonid, mogu još neko značajnije vreme biti izloženi riziku od oštećene funkcije nadbubrežne žlezde. U tim okolnostima, mora se redovno pratiti funkcija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA). Produženo lečenje velikim dozama inhalaciono primenjenih kortikosteroida, posebno dozama većim od preporučenih, takođe može da rezultira klinički značajnom adrenalnom supresijom. Zato u periodima stresa, poput teških infekcija ili elektivnih hirurških intervencija, treba razmotriti uvođenje dodatnog sistemskog kortikosteroida. Brzo smanjenje doze steroida može uzrokovati akutnu adrenalnu krizu. Simptomi i znakovi koji mogu biti viđeni u akutnoj adrenalnoj krizi mogu biti pomalo nejasni, ali mogu uključivati anoreksiju, bol u abdomenu, gubitak telesne mase, umor, glavobolju, mučninu, povraćanje, smanjen nivo svesti, epileptične napade, hipotenziju i hipoglikemiju. Lečenje dodatnim sistemskim steroidima ili inhalaciono primenjenim budesonidom ne sme se naglo prekidati. Za vreme prevođenja sa oralne terapije na terapiju lekom Bufomix Easyhaler, obično dolazi do uopšteno smanjenog sistemskog delovanja steroida, što može da rezultira pojavom alergijskih ili artritičnih simptoma, poput rinitisa, ekcema i bolova u mišićima i zglobovima. Za ta stanja mora se započeti specifično lečenje. Treba posumnjati na nedovoljno glukokortikosteroidno dejstvo ako se, u retkim slučajevima, pojave simptomi poput umora, glavobolje, mučnine i povraćanja. U tim slučajevima je ponekad potrebno privremeno povećanje doze oralno primenjenih glukokortikosteroida.

Ako postoji bilo kakva sumnja da je prethodno korišćena terapija sistemskim kortikosteroidima oštetila funkciju nadbubrežne žlezde, neophodan je oprez pri prevođenju pacijenata na lečenje lekom Symbicort. Usled koristi terapije inhalacionim budesonidom normalno se smanjuje potreba za oralnim kortikosteroidima, ali kod pacijenata koji se prevode sa oralnih kortikosteroida još izvesno vreme postoji rizik od oštećenja rezerve nadbubrežnih žlezda. Posle prestanka uzimanja oralnih kortikosteroida oporavak traje značajno vreme, tako da pacijenti zavisni od oralnih steroida koji prelaze na primenu inhalacionog budesonida mogu imati oštećenje funkcije nadbubrega u dužem vremenskom periodu. U takvim uslovima funkcija hipotalamushipofiza-nadbubreg osovine se mora redovno pratiti. Tokom prevođenja sa oralne terapije na lek Symbicort obično dolazi do smanjenja steroidnog delovanja što može rezultovati pojavom simptoma alergije ili artritisa kao što su rinitis, ekcem ili bolovi u mišićima i zglobovima. U ovim slučajevima mora se primeniti specifična terapija. Na smanjenje glukokortikoidnog efekta trebalo bi posumnjati ako se, u retkim slučajevima, pojave simptomi kao što su umor, glavobolja, mučnina i povraćanje. U ovakvim situacijama je nekada potrebno privremeno povećati dozu oralnih kortikosteroida.