bromazepam i oksikodon

Rizik od istovremene primene opioida Istovremena primena bromazepama i opioida može izazvati sedaciju, respiratornu depresiju, komu i smrt. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili srodnih lekova, kao što je bromazepam, sa opioidima trebalo bi da bude rezervisano za pacijente kod kojih se ne mogu izabrati druge mogućnosti lečenja. Ukoliko se donese odluka da se lek Bromazepam Dr. Max propiše istovremeno sa opioidima, treba ga upotrebiti u najmanjoj efikasnoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što je moguće kraće (videti opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. U tom pogledu se strogo preporučuje da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je to primenljivo) obaveste o tim simptomima (videti odeljak 4.5).

opioidima, antikonvulzivima i H1 sedativnim antihistaminicima, može da dođe do pojačanog uticaja na centralni nervni sistem. Opioidi Treba biti posebno oprezan prilikom istovremene primene sa lekovima koji deluju depresorno na respiratornu funkciju, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitucione terapije), posebno kod starijih ljudi. Istovremenom primenom sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili srodnih lekova kao što je bromazepam sa opioidima, povećava se rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog dejstva na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Rizik od istovremene primene opioida Istovremena primena bromazepama i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući i lek Bromazepam HF, sa opioidima trebalo bi da bude rezervisano za pacijente koji nemaju druge mogućnosti lečenja. Ukoliko je doneta odluka da se lek Bromazepam HF propiše pistovremeno sa opioidima, treba ga dati u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo je preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak 4.5).

Opioidi Posebno treba voditi računa prilikom istovremene primene sa depresorima respiratorne funkcije, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitutivna terapija), posebno kod starijih ljudi. Istovremenom primenom sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući lek Bromazepam HF, sa opioidima, povećava se rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog dejstva na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Rizik od istovremene primene opioida Istovremena primena leka Lexaurin i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući i lek Lexaurin, sa opioidima trebalo bi da bude rezervisano za pacijente koji nemaju druge mogućnosti lečenja. Ukoliko je doneta odluka da se lek Lexaurin propiše istovremeno sa opioidima, treba ga dati u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti i opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo je preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak 4.5).

Opioidi Posebno treba voditi računa prilikom primene uz depresore respiratorne funkcije, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitutivna terapija), posebno kod starijih ljudi. Istovremenom primenom sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući lek Lexaurin sa opioidima, povećava se rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog dejstva na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Ризик од истовремене примене опиоида: Истовремена примена лека Lexilium и опиоида може довести до седације, респираторне депресије, коме и смрти. Због ових ризика, истовремено прописивање седатива, као што су бензодиазепини или слични лекови, укључујући и лек Lexilium, са опиоидима требало би да буде резервисано за пацијенте који немају друге могућности лечења. Уколико је донета одлука да се лек Lexilium пропише истовремено са опиоидима, треба га применити у најмањој могућој дози, а трајање лечења треба да буде што краће (видети и опште препоруке за дозирање у одељку 4.2). Пацијенте треба пажљиво пратити због евентуалне појаве респираторне депресије и седације. У том смислу, строго је препоручено да се пацијенти и њихови неговатељи (где је прикладно) обавесте о могућим симптомима (видети одељак 4.5).

Посебно треба водити рачуна приликом примене уз депресоре респираторне функције, као што су опиоиди (аналгетици, антитусици, супститутивна терапија), а поготову код старијих људи. При истовременој примени, постоји опасност од предозирања других депресора ЦНС-а, укључујући и алкохол (видети одељак 4.9.). Опиоиди Истовремена примена седативних лекова као што су бензодиазепини или слични лекови, укључујући лек Lexilium, са опиоидима повећава ризик од седације, респираторне депресије, коме и смрти због адитивног депресорног ефекта на ЦНС. Дозу и трајање истовремене примене треба ограничити (видети одељак 4.4).

U slučaju primene narkotičkih analgetika, može se javiti i pojačana euforija, što dovodi do povećanja zavisnosti od leka.

U slučaju primene narkotičkih analgetika, može da dođe i do pojačanja euforije, što vodi povećanoj zavisnosti od leka.

У случају примене наркотичких аналгетика, може да дође и до појачања еуфорије, што води у повећану психичку зависност од лека.