bosentan i diklofenak

Bosentan je induktor citohroma P450 (CYP) izoenzima CYP2C9 i CYP3A4. In vitro podaci takođe sugerišu indukciju CYP2C19. Posledično, koncentracije u plazmi supstanci metabolizovanih ovim izoenzimima biće smanjene kada se primene istovremeno sa lekom Bosentan Pharmascience. Mogućnost izmene efikasnosti lekova koji se metabolišu ovim izoenzimima treba razmotriti. Doziranje ovih lekova može da iziskuje prilagođavanje nakon uvođenja, promene doze ili prekida istovremenog lečenja lekom Bosentan Pharmascience.

Bosentan se eliminiše putem žuči posle metabolizma u jetri pomoću citohroma P450, izoenzima CYP2C9 i CYP3A4. Manje od 3% primenjene oralne doze se izlučuje urinom. Bosentan formira tri metabolita i samo jedan od njih je farmakološki aktivan. Ovaj metabolit se uglavnom izlučuje nepromenjen putem žuči. Kod odraslih pacijenata, izloženost aktivnom metabolitu je veća nego kod zdravih ispitanika. Kod pacijenata sa holestazom, izloženost aktivnom metabolitu može biti povećana. Bosentan je induktor CYP2C9 i CYP3A4 i verovatno i CYP2C19 i P-glikoproteina. Bosentan je inhibirao pumpu za izbacivanje žučnih soli, in vitro, u kulturama hepatocita. In vitro podaci su pokazali da bosentan nije imao relevantni inhibitorni uticaj na ispitivane CYP izoenzime (CYP1A2, 2A6, 2B6, 2C8, 2C9, 2D6, 2E1, 3A4). Zbog toga se ne očekuje da bosentan poveća koncentracije u plazmi lekova koji se metabolišu ovim izoenzimima.

Bosentan je induktor citohroma P450 (CYP) izoenzima CYP2C9 i CYP3A4. In vitro podaci takođe ukazuju na indukciju CYP2C19. Posledično, koncentracije u plazmi supstanci metabolizovanih ovim izoenzimima biće smanjene kada se istovremeno primene sa lekom Cascata. Mogućnost izmene efikasnosti lekova koji se metabolišu ovim izoenzimima treba razmotriti. Doziranje ovih lekova treba prilagoditi nakon uvođenja, promene doze ili prekida istovremene terapije lekom Cascata.

Bosentan se eliminiše putem žuči nakon metabolizma u jetri pomoću citohroma P450, izoenzima CYP2C9 i CYP3A4. Manje od 3% primenjene oralne doze se izlučuje urinom. Bosentan formira tri metabolita i samo jedan od njih je farmakološki aktivan. Ovaj metabolit se uglavnom izlučuje nepromenjen putem žuči. Kod odraslih pacijenata, izloženost aktivnom metabolitu je veća nego kod zdravih ispitanika. Kod pacijenata sa holestazom, izloženost aktivnom metabolitu može biti povećana. Bosentan je induktor CYP2C9 i CYP3A4 i verovatno i CYP2C19 i P-glikoproteina. Bosentan je inhibirao pumpu za izbacivanje žučnih soli, in vitro, u kulturama hepatocita. In vitro podaci su pokazali da bosentan nije imao relevantni inhibitorni uticaj na ispitivane CYP izoenzime (CYP1A2, 2A6, 2B6, 2C8, 2C9, 2D6, 2E1, 3A4). Zbog toga se ne očekuje da bosentan poveća koncentracije u plazmi lekova koji se metabolišu ovim izoenzimima.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi Kao i drugi NSAIL, i diklofenak primenjen istovremeno sa diureticima ili antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatorima, inhibitorima angiotezin konvertujućeg enzima (ACE), antagonisti angiotenzina II) može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo. Zato, ovu kombinaciju lekova treba primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih pacijenata i potrebno je periodično kontrolisati krvni pritisak. Pacijenti treba da budu odgovarajuće hidrirani i praćenje funkcije bubrega nakon uvođenja istovremene terapije, i periodično nakon toga, posebno kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti. Istovremena primena diklofenaka i diuretika koji štede kalijum može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu, zbog čega je potrebno pratiti koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Kako su zabeleženi retencija tečnosti i edemi povezani sa primenom NSAIL, poseban oprez je potreban kod pacijenata sa oštećenjem funkcije srca i bubrega, hipertenzijom u anamnezi, starijih, pacijenata koji istovremeno uzimaju diuretike ili lekove koji imaju značajni uticaj na funkciju bubrega, kao i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga (npr. pre ili posle hirurške intervencije) (videti odeljak 4.3). U ovakvim slučajevima, kao posebna mera predostrožnosti tokom terapije diklofenakom, preporučuje se praćenje funkcije bubrega.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: Kao i drugi NSAIL i diklofenak istovremeno primenjen sa diureticima ili antihipertenzivima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo. Zbog toga ovakvu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom i potrebna je periodična kontrola krvnog pritiska pogotovo kod starijih pacijenata. Pacijente bi trebalo odgovarajuće hidrirati i trebalo bi uzeti u obzir praćenje funkcije bubrega, naročito nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga, posebno kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Dejstvo na bubrege: S obzirom na to da lekovi iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, mogu da dovedu do retencije tečnosti i pojave edema, preporučuje se poseban oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, kod pacijenata sa hipertenzijom u istoriji bolesti, kod starijih pacijenata, kod pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno uticati na funkciju bubrega i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga, npr. pre ili posle velikih hirurških zahvata (videti odeljak 4.3. Kontraindikacije). Kao posebna mera predostrožnosti prilikom primene leka Diclofenac Duo u ovakvim slučajevima, preporučuje se praćenje parametara funkcije bubrega. Prekid terapije je obično praćen oporavkom do stanja koje je postojalo pre početka terapije.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: Kao i drugi NSAIL i diklofenak istovremeno primenjen sa diureticima ili antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo. Zato ovakvu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom a pacijentima, posebno starijim pacijentima, treba periodično kontrolisati krvni pritisak. Pacijente bi trebalo odgovarajuće hidrirati i trebalo bi uzeti u obzir praćenje funkcije bubrega, nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga, naročito kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.4).

Zbog prijavljenih slučajeva pojave zadržavanja tečnosti i edema povezanih sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, preporučuje se poseban oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, kod pacijenata sa hipertenzijom u istoriji bolesti, kod starijih pacijenata, kod pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno uticati na funkciju bubrega i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga, npr. pre ili posle velikih hirurških intervencija (videti odeljak 4.3). Kao posebna mera predostrožnosti, kod primene leka Diclofenac Mylan u ovakvim slučajevima, preporučuje se praćenje parametara funkcije bubrega. Prekid terapije je obično praćen oporavkom do stanja koje je postojalo pre početka terapije.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: kao i sa drugim NSAIL, istovremena upotreba diklofenaka sa diureticima ili antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može dovesti do smanjenja njihovog antihipertenzivnog dejstva. Zato, ovu kombinaciju lekova treba primenjivati sa oprezom i periodično pratiti krvni pritisak kod pacijenata, posebno kod starijih. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani i potrebno je razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon uvođenja istovremene terapije i periodično nakon toga, posebno kod diuretika i ACE inhibitora zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.4).

S obzirom da je prijavljivana pojava retencije tečnosti i edema povezana sa terapijom NSAIL, uključujući diklofenak, potreban je poseban oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije srca ili bubrega, pacijenata sa hipertenzijom u istoriji bolesti, starijih osoba, pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno uticati na funkciju bubrega, kao i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga, npr. pre ili nakon velike hirurške intervencije (videti odeljak 4.3). Kada se diklofenak koristi u ovim slučajevima preporučuje se praćenje funkcije bubrega kao mera predostrožnosti. Obustava terapije je obično praćena oporavkom do stanja koje je postojalo pre početka terapije.