biperiden i kvetiapin

Примена биперидена у комбинацији са другим антихолинергичким лековима као што су: психотропни лекови, антихистаминици, антипаркинсоници и спазмолитици, може потенцирати појаву нежељених дејстава овог лека на централни и периферни нервни систем.

Услед нежељених дејстава лека на централни и периферни нервни систем, као што су умор, вртоглавица и поспаност; лек може чак и при правилној употреби утицати на психофизичке реакције и, независно од основне болести, смањити способност управљања возилима и руковања машинама. Овај утицај је нарочито снажан при истовременој примени биперидена са другим лековима који утичу на централни нервни систем, са антихолинергицима, а нарочито сa алкохолом.

Бипериден може појачати тардивну дискинезију проузроковану неуролептицима.

S obzirom na to da kvetiapin prvenstveno deluje na centralni nervni sistem, treba biti oprezan prilikom primene kvetiapina u kombinaciji sa ostalim lekovima koji deluju na centralni nervni sistem i sa alkoholom.

Potreban je oprez kod lečenja pacijenata koji primaju druge lekove koji imaju antiholinergičke (muskarinske) efekte (videti odeljak 4.4).

Antiholinergički (muskarinski) efekti Norkvetiapin, aktivni metabolit kvetiapina, ima umeren do jak afinitet za nekoliko podtipova muskarinskih receptora. To doprinosi razvoju neželjenih reakcija koje su posledica antiholinergičkih efekata kada se kvetiapin primenjuje u preporučenim dozama, kada se primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji imaju antiholinergičke efekte i u slučaju predoziranja. Kvetiapin treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji imaju antiholinergičke (muskarinske) efekte. Kvetiapin treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa trenutnom dijagnozom ili prethodnom istorijom retencije urina, klinički značajne hipertrofije prostate, intestinalne opstrukcije ili povezanih stanja, povećanog intraokularnog pritiska ili glaukoma zatvorenog ugla (videti odeljke 4.5, 4.8, 5.1 i 4.9).

S obzirom na to da kvetiapin primarno deluje na centralni nervni sistem, on se mora koristiti uz oprez u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na centralni nervni sistem kao i sa alkoholom.

Potreban je oprez kod lečenja pacijenata koji uzimaju druge lekove koji imaju antiholinergičke (muskarinske) efekte (videti odeljak 4.4).

Antiholinergička (muskarinska) dejstva Norkvetiapin, aktivni metabolit kvetiapina, ima umeren do jak afinitet za nekoliko podtipova muskarinskih receptora. To doprinosi razvoju neželjenih reakcija na lek koje su posledica antiholinergičkih dejstava kada se kvetiapin uzima u preporučenim dozama, kada se uzima istovremeno sa drugim lekovima koji imaju antiholinergička dejstva i u slučaju predoziranja. Kvetiapin treba primenjivati oprezno kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove sa antiholinergičkim (muskarinskim) dejstvima. Kvetiapin treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa postojećom dijagnozom ili prethodnom istorijom retencije urina, klinički značajnom hipertrofijom prostate, opstrukcijom creva ili povezanim stanjima, povećanim intraokularnim pritiskom ili glaukomom zatvorenog ugla (videti odeljke 4.5, 4.8, 5.1 i 4.9).

S obzirom na to da primarno deluje na centralni nervni sistem, kvetiapin se mora koristiti uz oprez u kombinaciji sa drugim lekovima koji imaju centralno dejstvo, kao i sa alkoholom.

Posebno treba biti oprezan kod pacijenata koji u svojoj terapiji primenjuju ostale lekove sa anti- holinergičkim (muskarinskim) efektom. (Videti odeljak 4.4)

Antiholinergički (muskarinski) efekti Norkvetiapin, kao aktivni metabolit kvetiapina, ima umereno do jak afinitet za nekoliko podtipova muskarinskih receptora. Ovo dovodi do neželjenih reakcija koje su u vidu anti-holinergičkih efekata kada se kvetiapin primenjuje u preporučenim dozama, kada se istovremeno primenjuje sa drugim lekovima koji imaju anti-holinergički efekat ili usled predoziranja. Kvetiapin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji u svojoj terapiji imaju lekove sa anti-holinergičkim (muskarinskim) efektom. Kvetiapin treba primenjivati sa oprezom i kod pacijenata sa trenutnom dijagnozom ili istorijom urinarne retencije, klinički značajnom hipertofijom prostate, crevnom opstrukcijom, povećanim intraokularnim pritiskom ili glaukomom uskog ugla (videti odeljke 4.5, 4.8, 5.1 i 4.9).