bilastin i ritonavir

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može da poveća koncentracije bilastina u plazmi i tako da poveća rizik od neželjenih dejstava bilastina. Prema tome, treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin supstrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima Pglikoproteina, kao što su ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati vrednosti bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega.

Studije in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima Pglikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Nisu sprovedene studije interakcija kod dece na terapiji oralnim disperzibilnim tabletama bilastina. Kako nema kliničkog iskustva o interakcijama bilastina sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima, kod primene kod dece, rezultate o ispitivanju interakcija na odraslim osobama treba uzeti u obzir kada se propisuje bilastin kod dece. Nema kliničkih podataka kod dece koji bi ukazali da promene PIK ili Cmax, usled interakcija, mogu uticati na bezbednosni profil bilastina.

Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom ili eritromicinom”, kao i „Interakcije sa diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta umanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat se može očekivati i kod drugih voćnih sokova. Stepen smanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportnog sistema čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su supstrati ili inhibitori OATP1A2, kao što su ritonavir ili rifampicin, takođe mogu da imaju potencijal da smanje koncentracije bilastina u plazmi.

Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta smanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat mogu imati i drugi voćni sokovi. Stepen smanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i vrste voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportera čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su substrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu isto tako smanjiti koncentraciju bilastina u plazmi.

Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta umanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat se može očekivati i od drugih voćnih sokova. Stepen umanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportnog sistema čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su supstrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu takođe imati potencijal da smanje koncentracije bilastina u plazmi.

Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta smanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat se može očekivati i od drugih voćnih sokova. Stepen smanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportnog sistema čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su supstrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu takođe imati potencijal da smanje koncentracije bilastina u plazmi.