bilastin i eritromicin

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može da poveća koncentracije bilastina u plazmi i tako da poveća rizik od neželjenih dejstava bilastina. Prema tome, treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin supstrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima Pglikoproteina, kao što su ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati vrednosti bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega.

Studije in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima Pglikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Nisu sprovedene studije interakcija kod dece na terapiji oralnim disperzibilnim tabletama bilastina. Kako nema kliničkog iskustva o interakcijama bilastina sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima, kod primene kod dece, rezultate o ispitivanju interakcija na odraslim osobama treba uzeti u obzir kada se propisuje bilastin kod dece. Nema kliničkih podataka kod dece koji bi ukazali da promene PIK ili Cmax, usled interakcija, mogu uticati na bezbednosni profil bilastina.

Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom ili eritromicinom”, kao i „Interakcije sa diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

Kardiovaskularni događaji Kod pacijenata lečenih makrolidima, uključujući eritromicin, primećeno je produženje QT intervala, što može uticati na repolarizaciju srca i predstavlja rizik od razvoja srčane aritmije i aritmije torsades de pointes (videti odeljke 4.3, 4.5 i 4.8). Prijavljeni su smrtni slučajevi. Eritromicin je potrebno primenjivati s oprezom kod sledećih pacijenata: Kod pacijenata sa bolešću koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajima provodnog sistema srca ili klinički značajnom bradikardijom. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove povezane s produženjem QT intervala (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Antagonisti H1 receptora: savetuje se poseban oprez u slučaju kombinovane terapije eritromicina sa H1 antagonistima (kao što su terfenadin, astemizol i mizolastin), obzirom na to da eritromicin utiče na metabolizam ovih lekova.

Istovremena primena 20 mg bilastina (jednom dnevno) i 400 mg ketokonazola jednom dnevno ili 500 mg eritromicina (tri puta dnevno) je povećavala PIK (Površina ispod krive, engl. Area Under Curve, AUC) bilastina 2 puta i maksimalnu koncentraciju u serumu (Cmax) 2-3 puta. Ove promene se objašnjavaju interakcijom sa intestinalnim efluks transporterima, jer bilastin predstavlja supstrat za P-gp i ne metaboliše se (videti odeljak 5.2). Ove promene ne utiču na bezbednosni profil bilastina i ketokonazola, odnosno eritromicina. Ostali lekovi koji su supstrati ili inhibitori P-gp, kao što je ciklosporin, mogu imati potencijal da povećaju koncentracije bilastina u plazmi.

Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 400 mg ketokonazola jednom dnevno ili 500 mg eritromicina tri puta dnevno, povećava vrednost PIK bilastina 2 puta i maksimalnu koncentraciju u (Cmax) 2-3 puta. Ove promene se mogu objasniti interakcijom sa intestinalnim efluks transporterima, jer je bilastin substrat za P-gp i ne metaboliše se (videti odeljak 5.2). Ove promene ne utiču na bezbednosni profil bilastina i ketokonazola ili eritromicina. Ostali lekovi koji su substrati ili inhibitori P-gp, kao što je ciklosporin, mogu isto tako povećati koncentraciju bilastina u plazmi.