Provera interakcije aktivnih supstanci
Sažetak potvrđenih podataka iz dostupne SmPC dokumentacije.
Kratak odgovor
Ovu kombinaciju treba izbegavati osim ako lekar ne proceni drugačije.
poveća rizik od neželjenih dejstava bilastina
Pre zajedničke primene obratite se lekaru ili farmaceutu. Ako ste već uzeli oba leka, javite im se što pre i nemojte samostalno menjati terapiju.
Deo izvora važi samo za određene proizvode, doze ili puteve primene. Ta ograničenja su sačuvana u stručnim detaljima; proveru konkretnog pakovanja uradite kroz glavni alat.
Važno: Informacije ne zamenjuju procenu lekara ili farmaceuta. Nemojte samostalno menjati ili prekidati terapiju.
Prikazane su jedinstvene, izvorno podržane tvrdnje. Kada više SmPC dokumenata navodi isti nalaz, sadržaj se ne ponavlja.
Citati ispod su originalni evidence tekstovi povezani sa objavljenim interaction zapisima.
Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može da poveća koncentracije bilastina u plazmi i tako da poveća rizik od neželjenih dejstava bilastina. Prema tome, treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.Otvori ALIMS dokument ↗
Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin supstrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).Otvori ALIMS dokument ↗
Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima Pglikoproteina, kao što su ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati vrednosti bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega.Otvori ALIMS dokument ↗
Studije in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).Otvori ALIMS dokument ↗
Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.Otvori ALIMS dokument ↗
Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima Pglikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.Otvori ALIMS dokument ↗
Nisu sprovedene studije interakcija kod dece na terapiji oralnim disperzibilnim tabletama bilastina. Kako nema kliničkog iskustva o interakcijama bilastina sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima, kod primene kod dece, rezultate o ispitivanju interakcija na odraslim osobama treba uzeti u obzir kada se propisuje bilastin kod dece. Nema kliničkih podataka kod dece koji bi ukazali da promene PIK ili Cmax, usled interakcija, mogu uticati na bezbednosni profil bilastina.Otvori ALIMS dokument ↗
Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom ili eritromicinom”, kao i „Interakcije sa diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).Otvori ALIMS dokument ↗
Istovremena primena 20 mg bilastina (jednom dnevno) i 60 mg diltiazema (jednom dnevno) povećava maksimalnu koncentraciju bilastina u plazmi (Cmax) za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa intestinalnim efluks transporterima (videti odeljak 5.2) i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.Otvori ALIMS dokument ↗
Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 60 mg diltiazema jednom dnevno povećala je maksimalnu koncentraciju bilastina u plazmi za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa intestinalnim efluks trasporterima (videti odeljak 5.2) i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.Otvori ALIMS dokument ↗
Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 60 mg diltiazema jednom dnevno povećava Cmax za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu (videti odeljak 5.2), i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.Otvori ALIMS dokument ↗
Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 60 mg diltiazema jednom dnevno povećava maksimalnu koncentraciju (Cmax) bilastina za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu (videti odeljak 5.2) i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.Otvori ALIMS dokument ↗
