hidrohlortiazid i benzilpenicilin

Efekat hidrohlortiazida na smanjenje kalijuma (videti odeljak 4.4) može biti pojačano istovremenom primenom drugih lekova koji dovode do gubitka kalijuma i hipokalemije (npr. drugi kaliuretički diuretici, laksativi, kortikosteroidi, ACTH, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G-natrijum ili derivati salicilne kiseline). Zbog toga se njihova istovremena upotreba ne preporučuje.

Lekovi koji deluju na koncentraciju kalijuma: Efekat gubitka kalijuma, posredovan hidrohlortiazidom (videti odeljak 4.4) može biti potenciran istovremenom primenom drugih lekova koji dovode do gubitka kalijuma i hipokalemije (npr. ostali diuretici koji ne štede kalijum, laksativi, kortikosteroidi, ACTH, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G natrijum ili derivati salicilne kiseline). Zbog toga se istovremena upotreba ovih lekova ne preporučuje.

Međutim, očekuje se da efekat hidrohlortiazida na serumski kalijum bude pojačan istovremenom primenom sa lekovima koji dovode do gubitka kalijuma i hipokalemije (npr. kaliuretički diuretici, laksativi, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G natrijum).

Iako se hipokalemija može javiti pri primeni tiazidnih diuretika, istovremena primena irbesartana može smanjiti hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od pojave hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, intenzivnom diurezom, neadekvatnim unosom elektrolita i kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili ACTH. Obrnuto, usled dejstva irbesartana, može se javiti hiperkalemija, posebno u prisustvu renalne insuficijencije i/ili srčane insuficijencije i dijabetesa. Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika. Diuretici koji štede kalijum, sredstva za nadoknadu kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, treba primenjivati uz oprez tokom terapije lekom Irbenida plus (videti odeljak 4.5).

Međutim, očekuje se da ovaj efekat hidrohlortiazida na koncentraciju kalijuma u serumu bude pojačan istovremenom primenom sa ostalim lekovima koji dovode do smanjenja koncentracije kalijuma i hipokalemije (npr. drugi diuretici koji podstiču kaliurezu, laksativi, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G natrijum).

Iako se hipokalemija može razviti pri primeni tiazidnih diuretika, istovremena primena irbesartana može smanjiti hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od razvoja hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, sa intenzivnom diurezom, kod pacijenata koji ne unose adekvatne količine elektrolita i kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili adrenokortikotropne hormone (ACTH). Obrnuto, usled dejstva irbesartana, može se javiti hiperkalemija, posebno u prisustvu oštećenja funkcije bubrega i/ili srčane insuficijencije i dijabetesa. Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika. Diuretici koji štede kalijum, sredstva za nadoknadu kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, treba uzimati sa oprezom tokom istovremene terapije lekom Rotazar plus (videti odeljak 4.5).

Iako se hipokalemija može razviti pri primeni tiazidnih diuretika, istovremena primena irbesartana može smanjiti hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od razvoja hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, sa intenzivnom diurezom, kod pacijenata koji ne unose adekvatne količine elektrolita i kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili ACTH. Obrnuto, usled dejstva irbesartana, može se javiti hiperkalemija, posebno u prisustvu oštećenja funkcije bubrega i/ili srčane insuficijencije i dijabetesa. Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika. Diuretici koji štede kalijum, sredstva za nadoknadu kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, treba uzimati sa oprezom tokom istovremene terapije lekom Rotazar plus (videti odeljak 4.5).

Istovremena primena leka DIUNORM i diuretika koji ne štede kalijum (kao što je furosemid), glukokortikoida, lekova iz grupe ACTH, karbenoksolona, penicilina G, salicilata, amfotericina B, antiaritmika ili laksativa, može da poveća gubitak kalijuma.

Efekat hidrohlortiazida na smanjenje kalijuma (videti odeljak 4.4) može biti pojačano istovremenom primenom drugih lekova koji dovode do gubitka kalijuma i hipokalemije (npr. drugi kaliuretički diuretici, laksativi, kortikosteroidi, ACTH, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G-natrijum ili derivati salicilne kiseline).

Lekovi koji deluju na koncentraciju kalijuma: efekat gubitka kalijuma, posredovan hidrohlortiazidom (videti odeljak 4.4) može biti potenciran istovremenom primenom drugih lekova koji dovode do gubitka kalijuma i hipokalemije (npr. ostali diuretici koji ne štede kalijum, laksativi, kortikosteroidi, ACTH, amfotericin, karbenoksalon, penicilin G natrijum ili derivati salicilne kiseline).

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalijemijski efekat hidrohlortiazida se može povećati istovremenom primenom sa diureticima koji ne štede kalijum, kortikosteroidima, laksativima, ACTH, amfotericinom, karbenoksolonom, penicilinom G, salicilnom kiselinom i derivatima.

Penicilin: Hidrohlortiazid se izlučuje u distalnim tubulima i smanjuje ekskreciju penicilina.