metilfenidat i aripiprazol

Upotreba sa lekovima sa serotonergičnim dejstvom Nakon istovremene primene metilfenidata sa lekovima sa serotonergičnim dejstvom prijavljeni su slučajevi serotoninskog sindroma. Ukoliko je opravdana istovremena primena metilfenidata sa lekom koji ima serotonergično dejstvo, važno je brzo prepoznavanje simptoma serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.4). Lečenje metilfenidatom se mora prekinuti što je pre moguće ukoliko se posumnja na serotoninski sindrom.

Upotreba sa lekovima sa serotonergičnim dejstvom Nakon istovremene primene metilfenidata sa lekovima sa serotonergičnim dejstvom prijavljeni su slučajevi serotoninskog sindroma. Ukoliko je opravdana istovremena primena metilfenidata sa lekovima sa serotonergičnim dejstvom, važno je brzo prepoznavanje simptoma serotoninskog sindroma. Ovi simptomi mogu uključivati promene u mentalnom statusu (npr. agitaciju, halucinacije, komu), autonomnu nestabilnost (npr. tahikardiju, nestabilan krvni pritisak, hipertermiju), neuromišićne poremećaje (npr. hiperrefleksiju, poremećaje koordinacije, ukočenost), i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučninu, povraćanje, dijareju). Lečenje metilfenidatom se mora prekinuti što je pre moguće ukoliko se posumnja na serotoninski sindrom.

Zbog primarnog efekta aripiprazola na CNS, treba biti oprezan kada se aripiprazol uzima u kombinaciji sa alkoholom ili drugim lekovima koji deluju na CNS i čija se neželjena dejstva, kao što je sedacija, preklapaju (videti odeljak 4.8).

Uprkos velikoj učestalosti komorbiditeta bipolarnog poremećaja tipa I i ADHD-a, dostupno je veoma malo podataka o bezbednosti istovremene primene aripiprazola i stimulansa CNS-a; stoga je neophodan poseban oprez pri istovremenoj primeni ovih lekova.

S obzirom na to da je primarno dejstvo aripiprazola na centralni nervni sistem (CNS), potreban je oprez kada se aripiprazol uzima u kombinaciji sa alkoholom ili drugim lekovima koji deluju na CNS a čije se neželjene reakcije, kao što je sedacija, preklapaju (videti odeljak 4.8).

Uprkos velikoj učestalosti komorbiditeta bipolarnog poremećaja tipa I i ADHD-a, dostupno je vrlo malo podataka o bezbednosti istovremene primene aripiprazola i stimulanasa; zato je potreban naročiti oprez kod istovremene primene te dve vrste lekova.

S obzirom na primarna delovanja aripiprazole na CNS, potreban je oprez kada se aripiprazol primenjuje u kombinaciji sa alkoholom ili s drugim CNS lekovima i čije se neželjene reakcije, kao što je sedacija, preklapaju (videti odeljak 4.8.).

Uprkos visokoj učestalosti komorbiditeta bipolarnog poremećaja tip I i ADHD-a, dostupno je vrlo malopodataka o bezbednosti istovremene primene aripiprazola i stimulansa; stoga je potreban izniman oprez kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno.

Zbog primarnog uticaja aripiprazola na CNS potreban je poseban oprez ukoliko se koristi u kombinaciji sa alkoholom ili drugim lekovima koji deluju na CNS, a čije se neželjene reakcije preklapaju, kao što je sedacija (videti odeljak 4.8).

Uprkos velikoj učestalosti komorbiditeta bipolarnog poremećaja tip I i ADHD, veoma su ograničeni dostupni podaci o bezbednosti istovremene upotrebe aripiprazola i stimulanasa; iz tog razloga, potreban je poseban oprez kada se ovi lekovi daju istovremeno.