Provera interakcije aktivnih supstanci
Sažetak potvrđenih podataka iz dostupne SmPC dokumentacije.
Kratak odgovor
Zajednička primena može zahtevati prilagođavanje doze od strane lekara.
Концентрација левометадона у плазми може се повећати, а трајање деловања продужити
Proverite zajedničku primenu sa lekarom ili farmaceutom i nemojte samostalno menjati propisanu terapiju.
Deo izvora važi samo za određene proizvode, doze ili puteve primene. Ta ograničenja su sačuvana u stručnim detaljima; proveru konkretnog pakovanja uradite kroz glavni alat.
Važno: Informacije ne zamenjuju procenu lekara ili farmaceuta. Nemojte samostalno menjati ili prekidati terapiju.
Prikazane su jedinstvene, izvorno podržane tvrdnje. Kada više SmPC dokumenata navodi isti nalaz, sadržaj se ne ponavlja.
Citati ispod su originalni evidence tekstovi povezani sa objavljenim interaction zapisima.
Концентрација левометадона у плазми може се повећати, а трајање деловања продужити лековима и супстанцама које инхибирају ензимско распадање левометадона у јетри (систем цитохрома P450 [CYP]), као што су: - циметидин; - антимикотици (нпр. итраконазол, кетоконазол, вориконазол, флуконазол); - макролидни антибиотици; - антиаритмици; - контрацептиви; - селективни инхибитори преузимања серотонина (SSRI), као што су сетралин, флувоксамин, флуоксетин и пароксетин; - ципрофлоксацин.Otvori ALIMS dokument ↗
На ефекте левометадона могу утицати и фармакодинамичке и фармакокинетичке интеракције. Поред тога, у зависности од клиничких карактеристика, у случају интеракција описаних у следећем одељку, можда ће бити потребно прилагођавање дозе левометадона и/или лека који се истовремено користи.Otvori ALIMS dokument ↗
Строга индикација и посебан медицински надзор су потребни у случају: - трудноће и дојења (видети одељак 4.6); - оштећене свести; - истовремене употребе других лекова и супстанци које делују депресорно на ЦНС илиреспираторни систем; - поремећаја код којих се мора избегавати депресија респираторног центра; - повећаног интракранијалног притиска; - хипотензије код хиповолемије; - хипертрофије простате са накупљањем резидуалног урина; - панкреатитиса; - поремећаја жучних канала; - опструктивних и упалних поремећаја црева; - феохромоцитома; - хипотиреоидизама; - умереног до озбиљног оштећења респираторног центра и респираторне функције; - брадикардије; - лечења антиаритмицима класе I и III.Otvori ALIMS dokument ↗
Пацијенти са продуженим QТ интервалом или са сумњом на ово стање или пацијенти са поремећајем равнотеже електролита, посебно хипокалемијом/срчаном аритмијом: Приликом коришћења агониста μ-опиоидних рецептора мора се узети у обзир могуће продужење QТ интервала и последичнa појава полиморфне вентрикуларне тахикардије (torsade de pointes). Као опште правило, све пацијенте треба испитати о претходним болестима срца и необјашњивим синкопама пре започињања терапије. Пацијента треба обавестити о могућности настанка срчане аритмије. Пре почетка терапије и после две недеље од почетка лечења мора се урадити ЕКГ, како би се потврдио ефекат супституционог агенса на QТ интервал и како би се квантификовао овај ефекат. Такође, препоручује се извођење ЕКГ-а пре повећања дозе и праћење ЕКГ-а најмање једном годишње. У случају необјашњиве синкопе, треба размотрити могућност да је узрок томе срце. Када год се промени лек из додатне терапије, треба размотрити могућност интеракција које утичу на QТ интервал.Otvori ALIMS dokument ↗
