indapamid i amjodaron

Lekovi koji indukuju pojavu torsades de pointes (u nastavku primeri lekova, ali nije ograničeno samo na ovaj spisak lekova):  antiaritmici klase Ia (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid),  antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid, bretilijum),  neki antipsihotici: ◦ fenotiazini (npr. hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin), ◦ benzamidi (npr. amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), ◦ butirofenoni (npr. droperidol, haloperidol), ◦ drugi antipsihotici (npr. pimozid),  drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin i.v, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin i.v., metadon, astemizol, terfenadin. Postoji povećan rizik od nastanka ventrikularnih aritmija, posebno “torsades de pointes” (hipokalemija je faktor rizika). Pratiti eventualnu pojavu hipokalemije i korigovati je pre uvođenja neke od navedenih kombinacija. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG praćenje pri istovremenoj upotrebi ovih lekova. Preporučuje se korišćenje preparata koji ne izazivaju “torsades de pointes” u prisustvu hipokalemije.

Koncentracija kalijuma u plazmi: Glavni rizik prilikom terapije tiazidima i sličnim diureticima predstavlja gubitak kalijuma sa hipokalemijom. Hipokalemija može uzrokovati mišićne poremećaje. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize, uglavnom povezani sa teškom hipokalemijom. Rizik od nastanka hipokalemije (<3,4 mmol/L) se mora sprečiti kod visokorizičnih pacijenata, npr. kod starijih, neuhranjenih i/ili kod pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno, kod pacijenta sa cirozom, edemima i ascitesom, koronarnom arterijskom bolešću i srčanom insuficijencijom. U ovim slučajevima hipokalemija povećava kardiotoksičnost preparata digitalisa i rizik od nastanka aritmija. Pacijenti sa produženim QT intervalom su takođe pod rizikom, bez obzira na to da li je uzrok kongenitalan ili jatrogen. Hipokalemija, kao i bradikardija, je tada predisponirajući faktor za nastanak teških aritmija, posebno potencijalno smrtno ugrožavajuće torsades de pointes. U svim gore navedenim situacijama je potrebno češće praćenje koncentracije kalijuma u plazmi. Koncentraciju kalijuma u plazmi treba odrediti tokom prve nedelje nakon početka terapije. Otkrivenu hipokalemiju je potrebno korigovati. Hipokalijemija koja je nađena i u vezi je sa malom koncentracijom magnezijuzma u serumu, može biti refraktorna na lečenje, ako se ne koriguju vrednosti magnezijuma u serumu. -

Kardiološki pormećaji Aritmija Veoma retko Torsades de pointes (potencijalno sa smrtnim ishodom) (videti odeljke 4.4 i 4.5). Nepoznate učestalosti

Lekovi koji mogu da izazovu torsades de pointes: ● Antiaritmici klase Ia (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid) ● Antiaritmici klase III (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid, bretilijum) ● Pojedini antipsihotici: ○ fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin), ○ benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), ○ butirofenoni (droperidol, haloperidol), ○ drugi antipsihotici (npr. pimozid), ● Drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil, i.v. eritromicin, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin i.v., metadon, astemizol, terfenadin. Povećan je rizik od ventrikularnih aritmija, naročito torsades de pointes (hipokalemija je faktor rizika). Pre započinjanja terapije ovom kombinacijom, pratiti i po potrebi korigovati hipokalemiju. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG praćenje pri istovremenoj upotrebi ovih lekova. Kada postoji hipokalemija, pacijenti bi trebalo da uzimaju lekove koji ne izazivaju torsades de pointes.

Koncentracija kalijuma u plazmi Gubitak kalijuma sa hipokalemijom je glavni rizik pri terapiji tiazidima i sličnim diureticima. Hipokalemija može uzrokovati mišićne poremećaje. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize, uglavnom u sklopu teške hipokalemije. Rizik od pojave hipokalemije (< 3,4 mmol/L) mora se sprečiti u populaciji sa povećanim rizikom (stariji pacijenti, neuhranjeni pacijenti i/ili oni pacijenti koji uzimaju više lekova istovremeno, pacijenti sa cirozom, edemima i ascitesom, koronarnom arterijskom bolešću i srčanom insuficijencijom). Kod ovih pacijenata, hipokalemija povećava kardiotoksičnost preparata digitalisa i rizik od pojave aritmija. Pacijenti sa produženim QT intervalom su takođe pod povišenim rizikom, bez obzira na to da li je poremećaj urođen ili uzrokovan lekovima. Hipokalemija je, kao i bradikardija, predisponirajući faktor za pojavu teških aritmija, naročito, potencijalno životno ugrožavajuće aritmije tipa torsades de pointes. U svim gore navedenim situacijama je potrebno češće praćenje koncentracije kalijuma u plazmi. Prvo određivanje koncentracije kalijuma u plazmi treba uraditi tokom prve nedelje lečenja. Otkrivanje hipokalemije zahteva njenu korekciju. Hipokalemija otkrivena zajedno sa malom koncentracijom magnezijuma može biti otporna na lečenje osim ako se najpre ne koriguje koncentracija magnezijuma u serumu.

Kardiološki poremećaji Aritmija Veoma retko Torsade de pointes (potencijalno životno Nepoznata učestalost ugrožavajuće) (videti odeljke 4.4. i 4.5)

Lekovi koji izazivaju „torsades de pointes“: - antiaritmici klase Ia (hinidin, hidrohinidin, disopiramid), - antiaritmici klase III (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), - neki antipsihotici: - fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin), - benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), - butirofenoni (droperidol, haloperidol), - drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin IV, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin IV. Povećan je rizik pojave ventrikularnih aritmija, pre svega torsades de pointes (hipokalemija je faktor rizika). Preporučuje se ispitivanje, ako je potrebno i korigovanje hipokalemije pre započinjanja terapije. Pre nego što se uvede ova kombinacija lekova, potrebno je pratiti hipokalemiju i korigovati je, ako je potrebno. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG pri istovremenoj upotrebi ovih lekova. Kada postoji hipokalemija, pacijenti bi trebalo da uzimaju lekove koji ne izazivaju „torsades de pointes“.

Koncentracija kalijuma u plazmi: Glavni rizik prilikom terapije tiazidima i srodnim diureticima predstavlja gubitak kalijuma sa hipokalemijom. Rizik od pojave hipokalemije (< 3,4 mmol/L) mora se sprečiti u visoko rizičnim grupama pacijenata, npr. kod starijih pacijenata, kod neuhranjenih i/ili kod pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno, pacijenata sa cirozom, edemima i ascitesom, kod pacijenata sa bolestima koronarnih arterija i srčanom insuficijencijom. Kod ovih pacijenata hipokalemija povećava kardiotoksičnost preparata digitalisa i rizik od pojave aritmija. Pacijenti sa produženim QT intervalom takođe su pod povećanim rizikom, bez obzira na to da li je uzrok ovog stanja urođen ili izazvan lekovima. Hipokalemija (kao i bradikardija) predstavlja predisponirajući faktor za pojavu teških aritmija, naročito potencijalno životno ugrožavajuće aritmije tipa torsade de pointes. U svim gore navedenim situacijama je potrebno češće pratiti koncentracije kalijuma u plazmi. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi treba uraditi tokom prve nedelje terapije. Ukoliko se zabeleži mala koncentracija kalijuma, potrebna je korekcija terapije. Hipokalemija udružena sa malom koncentracijom magnezijuma u serumu može biti otporna na lečenje, osim ukoliko se količina magnezijuma u krvi ne koriguje. -

Kardiološki poremećaji aritmija Veoma retko torsade de pointes (potencijalno sa smrtonosnim ishodom) (videti odeljke 4.4. i 4.5) Nepoznata učestalost

Lekovi koji izazivaju „torsades de pointes“: - antiaritmici Ia grupe (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid); - antiaritmici III grupe (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid); - neki antipsihotici: o fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin), o benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), o butirofenoni (droperidol, haloperidol). - drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil eritromicin i.v., halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin i.v. Povećan je rizik od nastanka ventrikularnih aritmija, pre svega “torsades de pointes” (hipokalemija je faktor rizika). Pre nego što se uvede ova kombinacija lekova, potrebno je pratiti hipokalemiju i korigovati je, ako je potrebno. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG pri istovremenoj upotrebi ovih lekova. Kada postoji hipokalemija, pacijenti bi trebalo da uzimaju lekove koji ne izazivaju „torsades de pointes“.

Koncentracija kalijuma u plazmi Glavni rizik prilikom terapije tiazidima i sličnim diureticima predstavlja gubitak kalijuma sa hipokalemijom. Rizik od pojave hipokalemije (< 3,4 mmol/L) mora se blagovremeno sprečiti među visokorizičnim pacijenatima, npr. kod starijih pacijenata, kod neuhranjenih pacijenata i/ili kod pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno, kod cirotičnih pacijenata sa edemima i ascitesom, kod pacijenata sa bolestima koronarnih arterija i srčanom insuficijencijom. Kod ovih pacijenata hipokalemija povećava kardiotoksičnost glikozida digitalisa i rizik od pojave aritmija. Pacijenti sa produženim QT intervalom takođe su pod povećanim rizikom, bez obzira na to da li je uzrok ovog stanja urođen ili izazvan lekovima. Hipokalemija (kao i bradikardija) predstavlja predisponirajući faktor za pojavu teških aritmija, naročito potencijalno fatalne aritmije tipa „torsades de pointes“. U svim gore navedenim slučajevima treba češće pratiti koncentracije kalijuma u plazmi. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi radi se tokom prve nedelje terapije. Ukoliko se zabeleži niska koncentracija kalijuma, potrebna je korekcija.

Kardiološki poremećaji Aritmija Veoma retko Torsade de pointes (potencijalno fatalne) (videti odeljke 4.4. i 4.5) Nepoznata učestalost