amjodaron i diltiazem

Interakcije leka (videti odeljak 4.5) Ne preporučuje se istovremena primena amjodarona sa sledećim lekovima: beta-blokatori, inhibitori kalcijumovih kanala koji smanjuju srčanu frekvencu (verapamil, diltiazem), stimulativni laksativi koji mogu da izazovu hipokalemiju.

Због могућности адитивних ефеката, код пацијената који добијају дилтиазем заједно са другим лековима за које је познато да могу да утичу на срчану контрактилност и/или спровођење импулса, потребан је посебан опрез и пажљива титрација дозе.

Zbog mogućnosti aditivnih efekata, kod pacijenata koji dobijaju diltiazem zajedno sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu da utiču na srčanu kontraktilnost i/ili sprovođenje impulsa, potreban je poseban oprez i pažljiva titracija doze.

Kod istovremene primene diltiazema i lekova koji smanjuju snagu miokarda, snižavaju frekvenciju srca i/ili inhibiraju sprovođenje impulsa (AV provodljivost) (npr. beta blokatori, antiaritmici ili kardiotonični glikozidi) moguće je pojačavanje dejstva, npr. veći stepen AV bloka, smanjenje srčane frekvencije, teško smanjenje krvnog pritiska kao i eventualna pojava srčane insuficijencije. Zato je kod istovremene primene diltiazem-hidrohlorida i ovih lekova indikovano pažljivo praćenje pacijenta. Za vreme terapije sa diltiazem-hidrohloridom ne davati istovremeno intravenski beta blokatore (videti odeljak 4.3).

Код истовремене примене дилтиазема и лекова који смањују снагу миокарда, снижавају фреквенцу срца и/или инхибирају спровођење импулса (АV проводљивост) (нпр. бета блокатори, антиаритмици или срчани гликозиди) могуће је повећање дејства, нпр. већи степен АV блока, смањење срчане фреквенце, интензивно смањење крвног притиска као и евентуална појава срчане инсуфицијенције. Зато је код истовремене примене дилтиазем-хидрохлорида и ових лекова индиковано пажљиво праћење пацијента. За време терапије дилтиазем-хидрохлоридом не треба примењивати истовремено интравенски бета блокаторе (видети одељак 4.3).

Diltiazem primenjen oralnim putem Rizik od bradikardije ili atrioventrikularnog bloka, posebno kod starijih osoba.

Diltiazem se metaboliše putem CYP3A4. U slučajevima zajedničke primene sa jačim inhibitorom CYP3A4 postoje izveštaji o umerenom povećanju (manje od dva puta) koncentracije diltiazema u plazmi. Diltiazem je takođe i inhibitor CYP3A4 izoformi. Zajednička primena sa drugim CYP3A4 supstratima može da dovede do povećanja plazma koncentracije oba primenjena leka. Zajednička primena diltiazema sa nekim induktorom CYP3A4 može da dovede do smanjenja koncentracije diltiazema u plazmi.

Дилтиазем се метаболише путем CYP3A4. У случајевима заједничке примене са јачим инхибитором CYP3A4 постоје извештаји о умереном повећању (мање од два пута) концентрације дилтиазема у плазми. Дилтиазем је такође и инхибитор CYP3A4 изоформи. Истовремена примена са другим CYP3A4 супстратима може да доведе до повећања концентрације оба примењена лека у плазми. Истовремена примена дилтиазема са неким индуктором CYP3A4 може да доведе до смањења концентрације дилтиазема у плазми.

CYP 3A4 inhibitori i CYP 2C8 inhibitori mogu da imaju potencijal inhibicije metabolizma amjodarona i da povećaju izloženost amjodaronu.

Istovremena primena sa lekovima koji imaju negativna inotropna, bradikardijska i/ili atrioventrikularna dejstva na usporavanje sprovodljivosti srca je delikatna i zahteva kliničko praćenje i kontrolu EKG.