azatioprin i alopurinol

Alopurinol, oksipurinol i tiopurinol imaju inhibitorni efekat na aktivnost enzima ksantin oksidaze što za posledicu ima smanjenu konverziju biološki aktivne 6-tioinozinske kiseline u biološki neaktivnu 6- tiouričnu kiselinu.

Kada se alopurinol, oksipurinol i/ili tiopurinol primenjuju istovremeno 6- merkaptopurinom ili azatioprinom, dozu 6-merkaptopurina i azatioprina treba smanjiti na jednu četvrtinu regularne doze (videti odeljak 4.2).

Kada se istovremeno primenjuju inhibitori ksantin oksidaze, kao što je alopurinol, i azatioprin, neophodno je primeniti samo 25% uobičajene doze azatioprina jer alopurinol smanjuje brzinu katabolizma azatioprina (videti odeljak 4.5).

Kada se alopurinol, oksipurinol i/ili tiopurinol primenjuju istovremeno 6-merkaptopurinolom ili azatioprinom, dozu 6-merkaptopurina i azatioprina treba smanjiti na jednu četvrtinu regularne doze (videti odeljak 4.2).

Alopurinol, oksipurinol i tiopurinol inhibiraju aktivnost ksantin oksidaze, što za posledicu ima smanjenje konverzije biološki aktivne 6-tioinozinske kiseline u biološki neaktivnu 6-tiouričnu kiselinu.

Kada se alopurinol, oksipurinol i/ili tiopurinol primenjuju istovremeno sa 6-merkaptopurinom ili azatioprinom, doza 6-merkaptopurina i azatioprina bi trebalo da se smanji na jednu četvrtinu prvobitne doze.

Kad se inhibitori ksantin oksidaze, kao što je alopurinol, primenjuju istovremeno sa azatioprinom, neophodno je primeniti samo 25% uobičajene doze azatioprina jer alopurinol smanjuje brzinu katabolizma azatioprina (videti odeljak 4.5).