acetilsalicilna kiselina i fluoksetin

Drugi antikoagulansi (derivati kumarina, heparin u preventivnim dozama), drugi inhibitori agregacije trombocita i drugi trombolitici i selektivni inhibitori serotonina (SSRI kao što su sertralin ili paroksetin): nose povećan rizik od krvarenja.

Istovremena primena sa antikoagulansima (derivati kumarina, heparin) i drugim lekovima koji menjanju hemostazu (npr. antitrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje i treba je generalno izbegavati. Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, treba redovno pratiti INR (International Normalised Ratio), a pacijente treba upozoriti da obrate pažnju na sve znake krvarenja, naročito gastrointestinalnog trakta.

Oprez se savetuje kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracija, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove) Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je kliničko praćenje pacijenta i često merenje INR-a tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu ovih lekova tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Krvarenje Pri primeni SSRI prijavljeni su slučajevi krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremena neželjena dejstva u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga krvarenja na koži i sluzokožama) su retko prijavljivane. SSRI i SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina) mogu povećati rizik od nastanka postporođajne hemoragije (videti odeljke 4.6 i 4.8). Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko istovremeno primenjuju i oralne antikoagulanse, lekove koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi) ili druge lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi (videti odeljak 4.5).

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove) Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je klinički pratiti pacijenta i učestalo meriti INR tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4. i 4.8.).

Krvarenje Kod primene selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina prijavljeni su slučajevi poremećaja krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremen događaj u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga kožna i mukozna krvarenja) su retko prijavljivana. Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko se istovremeno primenjuju i oralni antikoagulansi, lekovi koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi), ili drugi lekovi koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajem krvarenja u istoriji bolesti (videti odeljak 4.5).

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): SSRI povećavaju rizik od krvarenja, naročito gastrointestinalnog, zbog njihovog sinergističkog efekta.

Monitoring tokom terapije se zahteva u sledećim slučajevima: - Istovremena terapija nesteroidnim antiinflamaotnim lekovima (NSAIL), kortikosteroidima, selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), antiagregacijskim lekovima, antikoagulansima - Istovremena terapija ibuprofenom

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i drugih lekova koji utiču na hemostazu (npr. antikoagulansi kao što su varfarin, trombolitici i drugi inhibitori agregacije trombocita, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje jer se može povećati rizik od hemoragije, osim ukoliko je strogo indikovana (videti odeljak 4.5). Ukoliko nije moguće izbeći istovremenu primenu ovih lekova, preporučuje se pažljivo praćenje znakova krvarenja.

Metotreksat (u dozama većim od 15 mg/nedeljno) Istovremena primena metotreksata i acetilsalicilne kiseline povećava hematološku toksičnost metotreksata usled smanjenja izlučivanja metotreksata putem bubrega izazvanog acetilsalicilnom kiselinom. Stoga, istovremena primena metotreksata (u dozama većim od 15 mg/nedeljno) i acetilsalicilne kiseline je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Kombinacije koje se ne preporučuju Urikozurici, npr. probenecid, sulfinpirazon Salicilati poništavaju efekte probenecida i sulfinpirazona. Ovu kombinaciju treba izbegavati. Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi Antikoagulansi npr. kumarin, heparin, varfarin, alteplaza Acetilsalicilna kiselina može da poveća efekat trombolitičkih sredstava. Može doći do povećanja rizika od krvarenja usled poremećene funkcije trombocita, oštećenja sluzokože duodenuma i istiskivanja oralnih antikoagulanasa sa njihovih mesta vezivanja za proteine plazme. Potrebno je pažljivo praćenje znakova krvarenja kod pacijenata koji istovremeno koriste acetilsalicilnu kiselinu i druga antitrombocitna sredstva (videti odeljak 4.4). Posebno, lečenje acetilsalicilnom kiselinom ne treba započinjati tokom prvih 24 sata nakon terapije alteplazom kod pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Stoga se ne preporučuje istovremena upotreba. Inhibitori agregacije trombocita (npr. klopidogrel, tiklopidin, cilostazol i dipiridamol) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI, kao što su sertralin ili paroksetin) Postoji povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).