levofloksacin i acemetacin

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena, koncentracije levofloksacina su za 13% veće nego kad se levofloksacin primenjuje sam.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti. Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, kao što su pacijenti sa postojećim lezijama centralnog nervnog sistema, ili oni koji se istovremeno leče fenbufenom i sličnim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili lekovima koji snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzivnih napada, treba prekinuti sa primenom levofloksacina.

Teofilin, fenbufen i njemu slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkoj studiji nisu zapažene farmakokinetičke interakcije teofilina i levofloksacina. Međutim, može da dođe do izraženog smanjenja praga za pojavu moždanih konvulzija, kod istovremene primene hinolona i teofilina, NSAIL ili drugih lekova koji smanjuju prag za pojavu konvulzija. Koncentracije levofloksacina su bile za oko 13% veće kod njegove istovremene primene sa fenbufenom.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), i kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata sa rizikom od pojave konvulzija i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili pacijenata koji su na terapiji lekovima koji snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzinih napada (videti odeljak 4.8), treba prekinuti sa primenom levofloksacina..

Теофилин, фенбуфен или слични нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ) У клиничком испитивању нису забележене фармакокинетичке интеракције левофлоксацина са теофилином. Међутим, може доћи до изразитог смањивања прага за конвулзије када се хинолони дају истовремено са теофилином, нестероидним антиинфламаторним лековима или другим лековима која снижавају праг конвулзија. У присуству фенбуфена, концентрације левофлоксацина су за 13% веће од оних када се левофлоксацин примењивао сам.

Пацијенти склони епилептичним нападима Хинолони могу смањити праг за настанак конвулзија и да на тај начин буду окидач за епилептични напад. Левофлоксацин је контраиндикован код пацијената са епилепсијом у анамнези (видети одељак 4.3), а као што је случај и са осталим хинолонима, потребан је посебан опрез код пацијената који су склони епилептичним нападима или код пацијената који истовремено узимају лекове који смањују праг за појаву конвулзија, као што је теофилин (видети одељак 4.5.). У случају појаве епилептичних напада (видети одељак 4.8), треба прекинути са применом левофлоксацина.

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog smanjenja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. Koncentracije levofloksacina su za 13% veće u prisustvu fenbufena nego kada se levofloksacin primenjuje sam.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu smanjiti prag za pojavu epileptičnih napada i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili kod istovremene primene sa aktivnim supstancama koje smanjuju prag za nastanak epileptičnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzivnih napada (videti odeljak 4.8) treba prekinuti sa primenom levofloksacina.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti. Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima ili kod onih pacijenata koji istovremeno upotrebljavaju lekove koji snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzinih napada, treba prekinuti sa primenom levofloksacina.

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%, u poređenju sa koncentracijom koja se postiže primenom levofloksacina u monoterapiji.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima Hinoloni mogu smanjiti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima ili koji su istovremeno na terapiji aktivnim supstancama koje smanjuju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.