Tromboza: venska i arterijska tromboza
Thrombosis: venous and arterial thrombosis
Tromboza je stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda, čime se protok krvi smanjuje ili prekida. Venska i arterijska tromboza imaju različite tipične uzroke, posledice i načine lečenja.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Lekovi i terapijske opcije
Ova stranica objašnjava bolest, dok je spisak registrovanih lekova i terapijskih opcija izdvojen u poseban pregled.
Pogledaj lekove za tromboza: venska i arterijska tromboza →Pregled
Venska tromboembolija obuhvata duboku vensku trombozu i plućnu emboliju. Arterijska tromboza može prekinuti dotok krvi u srce, mozak ili ekstremitet i dovesti do infarkta, moždanog udara ili akutne ishemije uda.
Simptomi
DVT može izazvati jednostrani otok, bol, toplinu i promenu boje uda, dok plućna embolija može izazvati naglu dispneju, bol pri disanju, iskašljavanje krvi ili nesvesticu. Arterijska tromboza može dati pritisak u grudima, neurološki ispad ili naglo hladan, bled, bolan i slab ekstremitet.
Uzroci
Venskoj trombozi doprinose usporen protok krvi, oštećenje vene i povećana sklonost zgrušavanju. Arterijska tromboza često nastaje na oštećenom aterosklerotskom plaku, ali može biti povezana i sa embolijom ili drugim bolestima krvnih sudova.
Faktori rizika
Rizik od VTE povećavaju operacija, nepokretnost, malignitet, trudnoća, estrogen, prethodna tromboza i trombofilija. Za arterijsku trombozu važni su pušenje, hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće, starije doba i ateroskleroza.
Dijagnoza
Dijagnoza se zasniva na simptomima, proceni kliničke verovatnoće i odgovarajućem snimanju. D-dimer može pomoći kod pažljivo odabranih pacijenata, ali sam ne potvrđuje trombozu.
Lečenje
Lečenje zavisi od mesta ugruška, mehanizma nastanka, trajanja simptoma i rizika od krvarenja. U zavisnosti od kliničkog entiteta mogu se koristiti antikoagulantna ili antitrombocitna terapija, dok akutna ugroženost organa ili ekstremiteta može zahtevati hitnu reperfuziju ili revaskularizaciju trombolizom, trombektomijom, angioplastikom ili operacijom.
Prevencija
Kretanje posle operacije ili dugog sedenja, prestanak pušenja, kontrola telesne mase i kardiovaskularnih faktora rizika smanjuju rizik. Preventivni antikoagulansi koriste se samo kada ih lekar propiše.
Kada se obratiti lekaru
Nov jednostrani otok, bol i toplina ruke ili noge zahtevaju brzu medicinsku procenu, čak i kada su simptomi blagi.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Nagla dispneja, bol u grudima, iskašljavanje krvi, nesvestica, znaci moždanog udara ili naglo hladan, bled i slab ekstremitet zahtevaju hitnu pomoć na 194 ili 112.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.