Respiratorna acidoza
Respiratory acidosis
Respiratorna acidoza nastaje kada pluća ne uklanjaju dovoljno ugljen-dioksida, pa on raste u krvi i snižava pH. Može biti nagla i životno ugrožavajuća ili hronična, kada bubrezi delimično nadoknađuju poremećaj.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Ovo je poremećaj ventilacije, a ne samo nedostatka kiseonika. Pulsni oksimetar može pokazati zasićenost kiseonikom, ali ne meri pouzdano zadržavanje ugljen-dioksida niti potvrđuje acidozu.
Simptomi
Akutno se mogu javiti otežano ili usporeno disanje, glavobolja, nemir, konfuzija, pospanost i smanjen nivo svesti. Hronični oblik može imati blaže simptome poput jutarnje glavobolje, dnevne pospanosti, zamaranja i poremećaja sna.
Uzroci
Uzroci uključuju tešku opstrukciju disajnih puteva, pogoršanje hronične plućne bolesti, pneumoniju, bolesti nerava i mišića, deformitete grudnog koša i sindrom hipoventilacije uz gojaznost. Opioidi, sedativi, povreda ili bolest mozga i neadekvatna mehanička ventilacija takođe mogu potisnuti disanje.
Faktori rizika
Rizik je veći kod hronične opstruktivne bolesti pluća, teške astme, neuromišićne slabosti, izrazite gojaznosti sa hipoventilacijom i poremećaja disanja u snu. Dodatni rizik predstavljaju lekovi i supstance koji usporavaju disanje, naročito u kombinaciji.
Dijagnoza
Analiza arterijske krvi pokazuje povišen ugljen-dioksid, dok pH i nivo bikarbonata pomažu razlikovanju akutnog od hroničnog poremećaja. Dalje se ispituje uzrok pregledom, merenjem kiseonika, snimanjem pluća i ciljanim testovima disajne, neuromišićne ili neurološke funkcije.
Lečenje
Lečenje je usmereno na bezbedno uspostavljanje ventilacije i uzrok, uz kiseonik i neinvazivnu ili invazivnu respiratornu podršku kada su potrebni. Bronhodilatatori, antibiotici, antidot ili druge mere imaju mesto samo u odgovarajućoj kliničkoj situaciji i pod medicinskim nadzorom.
Prevencija
Dobra kontrola plućne i neuromišićne bolesti, pravilna upotreba propisane ventilacione podrške i izbegavanje nepropisanih opioida ili sedativa smanjuju rizik. Osobe sa hroničnim zadržavanjem ugljen-dioksida treba da imaju plan za pogoršanje bolesti i bezbednu primenu kiseonika.
Moguće komplikacije
Teška akutna acidoza može izazvati poremećaj svesti, aritmije, pad krvnog pritiska, komu i zastoj disanja. Hronična hipoventilacija može doprineti plućnoj hipertenziji, opterećenju desnog srca i ponavljanim hospitalizacijama.
Kada se obratiti lekaru
Pregled je potreban kod novog pogoršanja daha, neobjašnjive jutarnje glavobolje, izražene dnevne pospanosti ili promena disanja uz plućnu ili neuromišićnu bolest. Posebno je važno prijaviti novu pospanost posle uvođenja leka koji može usporiti disanje.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Odmah pozovite hitnu pomoć ako je disanje veoma sporo, plitko ili otežano, ako usne ili koža postaju plavičaste ili sive, ili ako se osoba teško budi. Nagla konfuzija, gubitak svesti i sumnja na predoziranje opioidom ili sedativom takođe su hitni znaci.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.