Otežano disanje (dispneja)
Shortness of breath (dyspnea)
Dispneja je subjektivan osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja i predstavlja simptom, a ne jednu bolest. Nova, neobjašnjiva ili pogoršana dispneja zahteva procenu uzroka.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Otežano disanje može biti naglo ili hronično, javljati se pri naporu, u mirovanju ili pri ležanju. Intenzitet osećaja ne pokazuje uvek pouzdano težinu osnovne bolesti.
Simptomi
Osoba može osećati nedostatak vazduha, stezanje, ubrzano ili naporno disanje i nemogućnost govora u punim rečenicama. Kašalj, zviždanje, bol u grudima, lupanje srca, temperatura, otoci nogu ili pogoršanje pri ležanju pomažu u usmeravanju dijagnoze.
Uzroci
Plućni uzroci uključuju astmu, HOBP, infekciju, plućnu emboliju, pneumotoraks i intersticijalne bolesti, a srčani srčanu insuficijenciju, ishemiju i aritmije. Mogući su i anemija, metabolički i neuromišićni poremećaji, gojaznost, slaba kondicija i anksioznost.
Faktori rizika
Rizik povećavaju pušenje, poznata srčana ili plućna bolest, prethodni ugrušci, nepokretnost, malignitet, nedavna operacija, infekcija, anemija i izloženost štetnim česticama ili gasovima.
Dijagnoza
Lekar procenjuje početak i tok simptoma, vitalne parametre, saturaciju, srce i pluća. Prema nalazu se rade EKG, rendgen, krvne analize, spirometrija, gasne analize, ultrazvuk srca ili CT; sama pulsna oksimetrija ne utvrđuje uzrok.
Lečenje
Terapija je usmerena na uzrok: kiseonik se daje kod odgovarajuće hipoksemije, bronhodilatatori kod odabranih opstruktivnih stanja, a antibiotici, antikoagulansi ili diuretici samo kada postoji odgovarajuća indikacija. Teška dispneja može zahtevati hitnu ventilatornu podršku.
Prevencija
Kontrola poznatih bolesti, prestanak pušenja, preporučene vakcine, redovno uzimanje terapije i smanjenje izloženosti štetnim materijama mogu smanjiti rizik. Mere za prevenciju tromboze primenjuju se kada postoji medicinska indikacija.
Kada se obratiti lekaru
Pregled je potreban kod nove ili pogoršane dispneje, simptoma pri malom naporu ili u mirovanju, buđenja zbog gušenja, pogoršanja pri ležanju ili dispneje sa oticanjem nogu.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Teško disanje uz nemogućnost govora, plavu, sivu ili veoma bledu kožu, težinu u grudima, konfuziju, nesvesticu, iskašljavanje krvi ili nagli početak sa jednostranim otokom noge zahteva hitnu pomoć na 194 ili 112.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.