Moždani udar

Stroke

Moždani udar nastaje kada dođe do gubitka protoka krvi u delu mozga, što može izazvati trajnu štetu ili smrt moždanih ćelija.

ICD-10: I64Pretraži lekove →Aktivne supstance →

⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.

Pregled

Moždani udar se dešava kada dođe do gubitka protoka krvi u delu mozga. Ovo može uzrokovati smrt moždanih ćelija zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija. Postoje dva glavna tipa moždanog udara: ishemijski, koji je uzrokovan krvnim ugruškom, i hemoragijski, koji nastaje kada krvni sud puca i krvari u mozak. Takođe, postoji i prolazni ishemijski napad (TIA), koji se ponekad naziva 'mini-udar'. TIA predstavlja privremeni gubitak protoka krvi u mozgu, ali povećava rizik od pravog moždanog udara. Moždani udar može izazvati trajnu štetu, dugotrajnu invalidnost ili čak smrt. Hitna medicinska pomoć je ključna, jer pravovremeno lečenje može značajno poboljšati šanse za oporavak.

Simptomi

Simptomi moždanog udara se obično javljaju naglo i uključuju: - Iznenadnu ukočenost ili slabost lica, ruke ili noge (posebno s jedne strane tela) - Iznenadnu konfuziju, probleme sa govorom ili razumevanjem - Iznenadne probleme sa vidom u jednom ili oba oka - Iznenadne poteškoće u hodanju, vrtoglavicu, gubitak ravnoteže ili koordinacije - Iznenadnu jaku glavobolju bez poznatog uzroka. F.A.S.T. test može pomoći u prepoznavanju simptoma: F (lice), A (ruka), S (govor), T (vreme za poziv 911).

Uzroci

Uzroci moždanog udara zavise od vrste. Ishemijski udar nastaje usled krvnog ugruška, dok hemoragijski nastaje usled pucanja krvnog suda.

Faktori rizika

Glavni faktori rizika uključuju: visok krvni pritisak, dijabetes, srčane bolesti, fibrilaciju atrija, pušenje, ličnu ili porodičnu istoriju moždanog udara ili TIA, stariji uzrast, kao i rasu i etničku pripadnost (povećan rizik kod Afroamerikanaca i Hispanoamerikanaca). Ostali faktori uključuju: upotrebu alkohola i ilegalnih droga, nedovoljnu fizičku aktivnost, visok nivo holesterola, nezdravu ishranu i gojaznost.

Dijagnoza

Dijagnoza moždanog udara se postavlja na osnovu simptoma, medicinske istorije i fizičkog pregleda. Mogu se koristiti dijagnostičke slike mozga, kao što su CT skeniranje ili MRI, kao i testovi srca koji mogu otkriti probleme koji su doveli do moždanog udara.

Lečenje

Lečenje moždanog udara može uključivati lekove, hirurgiju i rehabilitaciju. Akutno lečenje ishemijskog udara obično podrazumeva lekove kao što je tPA, koji se koristi za razbijanje krvnog ugruška. Hemoragijski udar zahteva kontrolu krvarenja i može uključivati hirurške zahvate. Rehabilitacija nakon udara pomaže pacijentima da ponovo nauče veštine koje su izgubili.

Prevencija

Prevencija moždanog udara može uključivati promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana, održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje, prestanak pušenja i upravljanje krvnim pritiskom i nivoima holesterola.

Kada se obratiti lekaru

Ako sumnjate da vi ili neko drugi ima moždani udar, odmah pozovite hitnu pomoć.

Znaci za hitno javljanje lekaru

Hitni znaci za javljanje lekaru uključuju iznenadnu ukočenost ili slabost, konfuziju, probleme sa govorom, probleme sa vidom, poteškoće u hodanju ili iznenadnu jaku glavobolju.