Kriza mentalnog zdravlja: kada je hitno
Mental health crisis: when to seek emergency help
Kriza mentalnog zdravlja nije jedna dijagnoza, već stanje u kojem osoba hitno treba procenu zbog rizika po sebe ili druge, teške dezorganizacije ili nemogućnosti osnovnog funkcionisanja. Psihijatrijski i telesni uzroci mogu izgledati slično.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Hitnost određuju neposredna opasnost, brzina promene, sposobnost osobe da ostane bezbedna i mogućnost delirijuma, intoksikacije ili drugog medicinskog stanja. Podrška treba da bude mirna, nenasilna i usmerena na povezivanje sa stručnom pomoći.
Simptomi
Alarmni znaci uključuju misli, plan ili nameru samopovređivanja ili nasilja, glasove koji naređuju povređivanje, tešku agitaciju, katatoniju, naglu konfuziju i potpuni gubitak sposobnosti za brigu o sebi. Izražena nesanica uz ubrzano ponašanje i rizične odluke može ukazivati na maniju.
Uzroci
Kriza može pratiti depresiju, psihozu, maniju, posttraumatski poremećaj, upotrebu ili obustavu supstanci i akutni stres. Infekcija, metabolički poremećaj, povreda glave, epilepsija i neželjena dejstva terapije mogu izazvati konfuziju ili promenu ponašanja i moraju se razmotriti.
Faktori rizika
Raniji pokušaj suicida, nedavna velika trauma ili gubitak, pristup sredstvima za povređivanje, intoksikacija, psihotični simptomi i nagli prekid propisane terapije povećavaju rizik. Rizik se procenjuje individualno i ne može se isključiti samo zato što osoba deluje mirno.
Dijagnoza
Prva procena utvrđuje neposrednu bezbednost, svest, vitalne znake, moguće povrede, supstance i pristup sredstvima za povređivanje. Potom se radi mentalni status i prema potrebi telesni pregled, laboratorija ili snimanje radi isključivanja delirijuma i drugih medicinskih uzroka.
Lečenje
Kod neposrednog rizika odmah pozovite 194 ili 112. Ako je bezbedno, ostanite uz osobu i ograničite pristup sredstvima za povređivanje; ako postoji oružje ili nasilje, ne ulazite u sukob, udaljite se na bezbedno i sačekajte stručnu pomoć. Stručni tim obezbeđuje deeskalaciju, medicinsku stabilizaciju i krizno psihijatrijsko lečenje, uz najmanje restriktivan bezbedan pristup.
Prevencija
Plan bezbednosti, redovne kontrole, podrška bliskih osoba, ograničavanje pristupa smrtonosnim sredstvima i plan za rane znake pogoršanja mogu smanjiti rizik. Propisanu psihijatrijsku terapiju ne treba naglo prekidati bez stručnog saveta.
Moguće komplikacije
Bez pravovremene pomoći mogu nastati samopovređivanje, suicid, nasilje, povreda, trovanje, dehidracija ili zanemareno telesno oboljenje. Kriza takođe može narušiti odnose, stanovanje, posao i poverenje u zdravstveni sistem.
Kada se obratiti lekaru
Urgentna procena je potrebna kada se simptomi brzo pogoršavaju, osoba ne može da ostane bezbedna, prvi put ima psihozu ili maniju ili naglo prestane da funkcioniše. Za postepene, ali zabrinjavajuće promene treba što pre kontaktirati izabranog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Odmah pozovite 194 ili 112 ako postoji plan ili namera da se povredi sebe ili drugi, ozbiljno samopovređivanje ili predoziranje, oružje, teška agresija, nagla konfuzija, katatonija ili gubitak svesti. Ne ulazite u fizički sukob i ne prevozite sami osobu ako to nije bezbedno.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.