Hronična limfocitna leukemija
Chronic lymphocytic leukemia
Hronična limfocitna leukemija je maligno umnožavanje zrelih B limfocita u krvi, koštanoj srži i limfnim tkivima. Često napreduje sporo, pa nekim osobama dugo nije potrebno lečenje već redovno praćenje.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Lekovi i terapijske opcije
Ova stranica objašnjava bolest, dok je spisak registrovanih lekova i terapijskih opcija izdvojen u poseban pregled.
Pogledaj lekove za hronična limfocitna leukemija →Pregled
CLL i mali limfocitni limfom predstavljaju isti biološki spektar, a naziv zavisi od rasporeda ćelija u krvi i tkivima. Tok je veoma različit među ljudima i odluka o terapiji ne zasniva se samo na broju limfocita.
Simptomi
Mnogi nemaju simptome i bolest se otkrije na rutinskoj krvnoj slici. Kasnije se mogu javiti bezbolni uvećani limfni čvorovi, umor, učestale infekcije, modrice, osećaj punoće ispod rebara, temperatura, noćno znojenje i nenamerni gubitak težine.
Uzroci
Bolest nastaje nakupljanjem stečenih molekularnih i hromozomskih promena u B limfocitima. Tačan uzrok kod pojedinca obično nije poznat; CLL nije zarazna i najčešće se ne nasleđuje direktno.
Faktori rizika
Rizik raste sa godinama, veći je kod muškaraca i osoba sa bliskim srodnikom koji ima CLL ili srodnu limfoidnu bolest. Monoklonska B-limfocitoza je prekursorsko stanje, ali samo mali deo slučajeva napreduje do CLL koja zahteva terapiju.
Dijagnoza
Dijagnoza se obično postavlja analizom krvi i protočnom citometrijom koja potvrđuje karakterističnu klonalnu populaciju B ćelija. FISH i molekularni testovi, uključujući procenu TP53 i IGHV, pomažu izboru terapije, dok biopsija koštane srži nije rutinski neophodna u svakom slučaju.
Lečenje
Asimptomatska i stabilna CLL često se prati bez trenutne terapije, jer rano lečenje tada ne donosi korist. Kod simptomatske ili progresivne bolesti hematolog bira ciljanu terapiju i ponekad kombinacije sa antitelima prema genetskim nalazima, drugim bolestima i prethodnom lečenju.
Prevencija
Ne postoji dokazano sredstvo za sprečavanje CLL niti skrining za opštu populaciju. Vakcinacija i druge mere prevencije infekcija planiraju se sa timom koji prati bolest, uz izbegavanje živih vakcina kada su kontraindikovane.
Moguće komplikacije
CLL može dovesti do ponavljanih ili teških infekcija, anemije, manjka trombocita i autoimunog razaranja krvnih ćelija. Ređe može preći u agresivniji limfom, a povećan je i rizik od nekih drugih maligniteta.
Kada se obratiti lekaru
Pregled je potreban kod trajno uvećanih limfnih čvorova, neobjašnjive limfocitoze, ponavljanih infekcija ili novih sistemskih simptoma. Osoba sa poznatom CLL treba da prijavi ubrzano uvećanje čvora, novo noćno znojenje, temperaturu ili gubitak težine.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu procenu zahtevaju visoka temperatura uz drhtavicu, otežano disanje, konfuzija, nekontrolisano krvarenje ili naglo pogoršanje opšteg stanja. Tokom aktivnog lečenja znake infekcije treba odmah prijaviti hematološkom timu.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.