Hronična eozinofilna leukemija
Chronic eosinophilic leukemia
Hronična eozinofilna leukemija je retka klonalna mijeloidna neoplazma sa povećanjem abnormalnih eozinofila u krvi, koštanoj srži i ponekad organima. Mora se razlikovati od reaktivne eozinofilije i drugih neoplazmi sa definisanim genetskim promenama.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
WHO-HAEM5 koristi naziv hronična eozinofilna leukemija (CEL), dok ICC koristi CEL, NOS. Dijagnoza zahteva trajnu hipereozinofiliju, dokaz klonalnosti i abnormalnu morfologiju koštane srži, uz isključivanje drugih definisanih mijeloidnih ili limfoidnih neoplazmi.
Simptomi
Bolest može biti otkrivena slučajno ili izazvati umor, temperaturu, noćno znojenje, gubitak težine, kašalj, svrab, otoke, bolove u mišićima ili dijareju. Uvećana slezina i znaci oštećenja srca, pluća, kože ili nervnog sistema mogu biti deo slike.
Uzroci
Bolest nastaje zbog stečenih klonalnih promena u krvotvornoj matičnoj ili progenitorskoj ćeliji. Konkretan molekularni pokretač nije uvek pronađen, a bolest nije izazvana alergijom ili parazitom i ne prenosi se na druge osobe.
Faktori rizika
Zbog retkosti bolesti pouzdani faktori rizika nisu utvrđeni; većina slučajeva se javlja kod odraslih. Ranija eozinofilija sama po sebi ne dokazuje leukemiju, ali uporan nalaz sa abnormalnostima krvne slike ili organa zahteva procenu.
Dijagnoza
Dijagnozu postavlja hematopatološki tim na osnovu ponovljene krvne slike, aspirata i biopsije koštane srži, citogenetike i molekularnog testiranja. Moraju se dokazati klonalnost i abnormalna morfologija koštane srži i isključiti reaktivna eozinofilija, druge definisane mijeloidne ili limfoidne neoplazme i neoplazme sa tirozin-kinaznim fuzijama; CEL može imati klinički fenotip neoplastičnog HES-a.
Lečenje
Lečenje se individualizuje prema klasifikaciji, simptomima, broju blasta i oštećenju organa i može obuhvatiti sistemsku citoreduktivnu terapiju i kod odabranih osoba transplantaciju. Ako se otkrije definišuća tirozin-kinazna fuzija, bolest se reklasifikuje i leči kao odgovarajuća mijeloidna ili limfoidna neoplazma sa eozinofilijom, a ne kao CEL.
Prevencija
Nije poznat način da se spreči hronična eozinofilna leukemija. Pravovremena obrada uporne eozinofilije i redovno hematološko praćenje mogu omogućiti raniju dijagnozu progresije i oštećenja organa.
Moguće komplikacije
Komplikacije uključuju oštećenje srca, pluća, nervnog i probavnog sistema, trombozu, uvećanje slezine i slabljenje normalne hematopoeze. Bolest može ostati stabilna, ali kod dela obolelih napreduje u akutnu leukemiju.
Kada se obratiti lekaru
Hematološka procena je potrebna kod trajne neobjašnjene eozinofilije, naročito uz abnormalan razmaz, anemiju, manjak trombocita, uvećanu slezinu ili simptome organa. Već dijagnostikovana bolest zahteva prijavljivanje novih sistemskih ili neuroloških simptoma.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu pomoć zahtevaju jak bol u grudima, teško disanje, nesvestica, nagla slabost ili poremećaj govora, nekontrolisano krvarenje i znaci teške infekcije. Brzo pogoršanje uz konfuziju ili izrazitu slabost može ukazivati na organsku komplikaciju ili progresiju bolesti.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.