Aritmija
Cardiac arrhythmia
Aritmija je poremećaj brzine ili ritma rada srca: srce može kucati prebrzo, presporo ili nepravilno.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 9. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Lekovi i terapijske opcije
Ova stranica objašnjava bolest, dok je spisak registrovanih lekova i terapijskih opcija izdvojen u poseban pregled.
Pogledaj lekove za aritmija →Pregled
Aritmije nastaju usled promena električnih signala koji upravljaju radom srca. Postoje brojni tipovi, a najčešći je atrijalna fibrilacija. Neke aritmije su bezopasne, dok učestao nepravilan ritam može značiti da srce ne pumpa dovoljno krvi.
Simptomi
Aritmija može proći bez primetnih simptoma. Mogu se javiti ubrzan ili usporen puls, preskakanje, treperenje ili snažno lupanje srca, bol ili nelagodnost u grudima, vrtoglavica, nesvestica, kratak dah, znojenje, umor ili slabost.
Uzroci
Na srčani ritam mogu uticati prethodni srčani udar, pušenje, urođene srčane mane i stres. Pojedine situacije koje dodatno opterećuju srce ili izazivaju snažan emocionalni stres mogu pokrenuti aritmiju kod osoba sa faktorima rizika.
Faktori rizika
Rizik mogu povećati porodična istorija aritmija, bolesti srca i krvnih sudova, pluća ili bubrega, gojaznost, apneja u snu, starije životno doba, nedavna operacija srca, pluća ili grla, pojedini lekovi i nedozvoljene droge.
Dijagnoza
Najčešći test za otkrivanje aritmije je elektrokardiogram (EKG). Procena može uključiti zdravstvenu istoriju, pregled pulsa i rada srca, krvne analize, druge pretrage srca i traženje stanja koja mogu izazvati aritmiju.
Lečenje
Lečenje zavisi od vrste aritmije i može uključiti lekove, implantabilni kardioverter-defibrilator, pejsmejker ili operaciju. Lekar može preporučiti i izbegavanje aktivnosti koje pokreću aritmiju.
Prevencija
Rizik se može smanjiti načinom života koji čuva zdravlje srca i lečenjem stanja koja mogu izazvati aritmije.
Kada se obratiti lekaru
Ako primetite nepravilan ritam, ubrzan ili usporen puls, nesvesticu ili druge nove simptome, potrebna je medicinska procena.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Bol u grudima, kratak dah ili sumnja na srčani udar zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.