Alarmantni simptomi srca: kada je hitno
Cardiac warning signs: when to seek emergency care
Bol ili pritisak u grudima, iznenadna dispneja, nesvestica i određene palpitacije mogu ukazivati na akutno srčano stanje. Simptomi sami ne mogu utvrditi dijagnozu, ali mogu pokazati da je potrebna hitna procena.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Srčana hitna stanja mogu početi naglo i snažno, ali i postepeno sa blagim ili netipičnim tegobama. Starije osobe, žene i osobe sa dijabetesom mogu imati infarkt bez tipičnog jakog bola u grudima.
Simptomi
Upozoravajući simptomi su pritisak, stezanje ili bol u grudima sa širenjem u ruku, leđa, vrat ili vilicu, hladan znoj, mučnina, dispneja, vrtoglavica ili nesvestica. Palpitacije su posebno zabrinjavajuće kada su praćene bolom, dispnejom ili gubitkom svesti.
Uzroci
Alarmantne simptome mogu izazvati akutni koronarni sindrom, opasna aritmija, akutna srčana insuficijencija, miokarditis, perikardna bolest ili disekcija aorte. Slične simptome mogu dati i plućna embolija i druga nesrčana stanja.
Faktori rizika
Rizik povećavaju poznata srčana bolest, prethodni infarkt, hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće, pušenje, hronična bolest bubrega, starije doba i porodična istorija rane kardiovaskularne bolesti.
Dijagnoza
Hitna procena obuhvata vitalne parametre, pregled i EKG, a prema simptomima i ponovljeni troponin, ultrazvuk srca i druga snimanja. Jedan rani uredan nalaz ne mora isključiti svako akutno srčano stanje.
Lečenje
Lečenje zavisi od uzroka i može obuhvatiti reanimaciju, terapiju poremećaja ritma, ponovno otvaranje koronarne arterije ili lečenje akutne srčane slabosti. Ne treba samoinicijativno uzimati aspirin, nitroglicerin ili tuđe lekove umesto pozivanja hitne pomoći.
Prevencija
Kontrola pritiska, šećera i masnoća, prestanak pušenja, fizička aktivnost prema mogućnostima i redovno uzimanje propisane terapije smanjuju kardiovaskularni rizik.
Kada se obratiti lekaru
Ponavljan bol u grudima, nova zadihanost pri naporu, neobjašnjive palpitacije ili oticanje nogu zahtevaju pregled i kada su trenutno prestali.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Pritisak ili bol u grudima koji traje ili se vraća, bol sa širenjem, nagla dispneja, nesvestica, iznenadna konfuzija ili osoba bez normalnog disanja zahtevaju trenutno pozivanje 194 ili 112.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.