Akutni respiratorni distres sindrom kod odraslih (ARDS)
Acute respiratory distress syndrome
Akutni respiratorni distres sindrom kod odraslih (ARDS) je naglo, životno ugrožavajuće zapaljensko oštećenje pluća koje dovodi do nakupljanja tečnosti u alveolama, teške hipoksemije i respiratorne insuficijencije. Najčešće nastaje kao komplikacija druge ozbiljne bolesti ili velike povrede.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
ARDS se razvija akutno posle poznatog kliničkog događaja i obično daje obostrane promene na snimku pluća koje se ne mogu u potpunosti objasniti srčanom insuficijencijom ili preopterećenjem tečnošću. Ova stranica opisuje ARDS kod odraslih i nije isto što i neonatalni respiratorni distres sindrom prevremeno rođenih beba zbog nedostatka surfaktanta.
Simptomi
Najčešći znaci su brzo nastalo ili sve teže gušenje, ubrzano i naporno disanje, nizak nivo kiseonika, ubrzan puls i izrazit umor. Mogu se javiti plavičaste usne ili koža, konfuzija i nizak krvni pritisak, uz temperaturu, kašalj ili druge simptome osnovnog uzroka.
Uzroci
Najčešći neposredni uzroci su pneumonija i sepsa. ARDS može nastati i posle aspiracije želudačnog sadržaja, teške povrede, akutnog pankreatitisa, inhalacione povrede, utapanja ili drugih stanja koja pokreću snažno sistemsko zapaljenje; određene transfuzione reakcije mogu dati sličnu akutnu povredu pluća.
Faktori rizika
Rizik raste sa težinom sepse, pneumonije, šoka, aspiracije ili velike povrede i kada je prisutno više okidača. Starije životno doba, hronična upotreba alkohola, pušenje i teške prateće bolesti mogu povećati rizik, ali se ARDS ne razvija kod svake osobe sa ovim faktorima.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja u bolnici na osnovu akutnog toka, mere oksigenacije i obostranih plućnih promena na rendgenu, CT-u ili odgovarajućem ultrazvuku, uz procenu da edem nije prvenstveno kardiogen. Gasne analize, laboratorija, mikrobiološki testovi i ultrazvuk srca pomažu u proceni težine i uzroka; ne postoji jedan test koji sam potvrđuje ARDS.
Lečenje
ARDS se leči u jedinici intenzivnog lečenja istovremenom terapijom uzroka i podrškom disanju. Podrška može obuhvatiti kiseonik i mehaničku ventilaciju koja štiti pluća, a kod teškog ARDS-a položaj na stomaku; viši PEEP, kortikosteroidi, kratkotrajna neuromišićna blokada ili vensko-venski ECMO razmatraju se samo kod odabranih pacijenata u stručnom timu.
Prevencija
Ne može se sprečiti svaki slučaj, ali rano prepoznavanje i lečenje sepse, pneumonije i šoka, mere protiv aspiracije kod rizičnih pacijenata i bezbedna transfuzijska praksa mogu smanjiti rizik. Vakcinacija prema preporukama, higijena ruku i prestanak pušenja smanjuju neke od mogućih okidača.
Moguće komplikacije
ARDS može dovesti do pneumotoraksa i druge povrede pluća povezane sa ventilacijom, bolničke pneumonije, tromboze, šoka i otkazivanja više organa. Preživeli mogu imati dugotrajnu slabost, smanjenu toleranciju napora, kognitivne i psihičke tegobe ili ožiljne promene pluća; težak ARDS može biti smrtonosan.
Kada se obratiti lekaru
Novo ili brzo pogoršano gušenje, ubrzano disanje, plavičaste usne, konfuzija ili izrazita slabost tokom pneumonije, sepse, pankreatitisa ili posle velike povrede zahtevaju hitnu medicinsku procenu. ARDS se ne dijagnostikuje niti leči kod kuće.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Teško disanje u mirovanju, nemogućnost izgovaranja cele rečenice, plava ili siva boja usana, nova konfuzija, gubitak svesti, veoma nizak pritisak ili naglo pogoršanje oksigenacije zahtevaju pozivanje hitne pomoći na 194 ili 112 bez odlaganja.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.