Akutna limfoblastna leukemija
Acute lymphoblastic leukemia
Akutna limfoblastna leukemija je brzo napredujući rak krvi i koštane srži u kome se umnožavaju nezreli limfoidni prekursori. Javlja se i kod dece i kod odraslih i zahteva brzu procenu hematologa.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Lekovi i terapijske opcije
Ova stranica objašnjava bolest, dok je spisak registrovanih lekova i terapijskih opcija izdvojen u poseban pregled.
Pogledaj lekove za akutna limfoblastna leukemija →Pregled
Leukemijske ćelije potiskuju normalno stvaranje eritrocita, trombocita i funkcionalnih leukocita i mogu se proširiti na limfne čvorove, slezinu, centralni nervni sistem ili druge organe. ALL nije isto što i hronična limfocitna leukemija i ima drugačiji tok i lečenje.
Simptomi
Mogu se javiti umor, bledilo, temperatura, česte infekcije, lako stvaranje modrica, petehije ili krvarenje. Bol u kostima ili zglobovima, bezbolno uvećani limfni čvorovi, osećaj punoće u stomaku, gubitak težine i otežano disanje takođe su mogući.
Uzroci
Bolest nastaje zbog stečenih genetskih promena u nezreloj B- ili T-limfoidnoj ćeliji, ali se kod većine ljudi ne može utvrditi zašto su promene nastale. ALL se obično ne nasleđuje direktno i nije zarazna.
Faktori rizika
Rizik je veći u ranom detinjstvu i ponovo u starijem dobu, uz pojedine nasledne sindrome, raniju intenzivnu hemioterapiju ili zračenje i retke porodične predispozicije. Većina obolelih ipak nema prepoznatljiv faktor rizika.
Dijagnoza
Početna procena uključuje kompletnu krvnu sliku i razmaz periferne krvi, a dijagnoza i podtip se potvrđuju pregledom koštane srži, imunofenotipizacijom i citogenetskim ili molekularnim testovima. Posle potvrde procenjuju se zahvaćenost drugih mesta i osobine bolesti važne za izbor terapije.
Lečenje
Lečenje vodi specijalizovani hematološko-onkološki tim kroz faze kombinovane sistemske terapije i zaštite centralnog nervnog sistema. Ciljane terapije, imunoterapija ili transplantacija matičnih ćelija koriste se kod određenih bioloških podtipova ili nivoa rizika.
Prevencija
Ne postoji pouzdan način da se spreči većina slučajeva ALL. Izbegavanje nepotrebnog izlaganja jonizujućem zračenju i bezbedno praćenje osoba koje su ranije lečene citotoksičnom terapijom mogu smanjiti rizik ili omogućiti ranije otkrivanje sekundarne bolesti.
Moguće komplikacije
Moguće komplikacije bolesti su teške infekcije, krvarenje, izrazita anemija i zahvaćenost centralnog nervnog sistema ili drugih organa. Tokom lečenja mogu nastati sindrom lize tumora, oštećenje organa, tromboza, infekcije i kasne posledice koje zahtevaju dugoročno praćenje.
Kada se obratiti lekaru
Pregled je potreban kod uporne temperature, neobjašnjivog bledila i umora, ponavljanih infekcija, modrica ili krvarenja bez jasnog razloga. Kombinacija ovih simptoma ili značajno odstupanje u krvnoj slici zahteva ubrzanu hematološku procenu.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu pomoć zahtevaju nekontrolisano krvarenje, izraženo otežano disanje, gubitak svesti, novi neurološki simptomi ili znaci sepse. Osoba sa potvrđenom ALL ili tokom terapije treba odmah da prijavi temperaturu i znake infekcije timu koji je leči.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.